Источник

Стр. 216

источник

Бр. 7.

Бакљада се у лијепом реду окрену опет кроз варош, пут школе, пјевајући: »Радо иде Србин у војнике....« и остале прикладне српске пјесме. Иза овога учинили су подворење г. митрополиту многи грађани с којима је вријеме у пријатну разговору врло брзо прошло. Било је и одушевљених здравица за српство, за цркву, за г. митрополита, за народ и неможемо а да нарочито не споменемо врло лијепу пјесничку здравицу порезника г. Илије Праштала. Кад смо се у јутру пробудили, кренуо се архијереј у 7 1 / 2 сати пут Мостара, испраћен спет најљепшим овацијама и грађанством до Кола, одакле се пратња уз благотворну кишу враћала. Из груди родољубивих Дувњана, у часу растанка, чисто се оте уздах, али са утјешљивим ријечима: »Да си благословен који си нам дошао и који одлазиш у име Господње!« А са оног широког поља Дувњанског чисто чујеш захвални одјек који благосиља и соколи: »Мало вас је ал' сте људи!« Док је такве слоге и људи, вјера, Српство, српска срећа пропанути неће! — сто—па. 1 Кратак преглед црквеношколског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Дичне вијести Високопреосвештени господин АЕ и Митрополит сарајевски: Николај, вратио се, Богу хвала у повољном здрављу послије празника св. Илије у Сарајево, а Њег. Високопреосвештенство, господин Митрополит мостарски, Петар, отпутовао је прије десетак дана у Рохић. У Митрополији Карловачкој. Спор манастир. настојатеља и Сабор. одбора изгледа да ће се као што треба, мирно и достојанствено, у духу цркве, а без помоћи са стране крају привести. Новјереници Саб. одбора и мапаст. настојатеља држали су сједницу, у којој су у начелу прихватили, да се изради штатут о руковању са манаст добрима. а и дотле, док тај штатут надлежне власти одобре, даваће манастири годшпњи укупни принос од 62.000 К на цркв.-просвјетне цијељи. Нравославнн Руиуии, припадници митрополије сибињске покренули су парницу, да им се досуде имућни српски манастири: Бездин и Св. Ђурађ из темишварске и Месић из вршачке епархије. То своје потраживање оснивају Румуни на том разлогу, да се исти манастири међу скоро самим Румунима налазе, и да на исте задужбине тобоже историјско право имају. Саборски одбор у Ср. Карловцима заузео је већ своје становипгге, да ове од вајкада српске задужбипе од ове напасти одбранн. (Примјетити нам је овдје, да Румуни обично у богатим црквама и општинама покретаху тзв. диобне парнице, а и сад ето богате манастире траже. Међутим нпр. манастир Златица и манастир Базјаш леже у скоро чисто румунској околини, али како су то сиромашне задужбине, то их — ваљда само засад — не желе присвојити!) У Бугарској. Пролјепе у црквеној упраии. Предсједник св. Синода бугарске цркве високопреосвећени митрополит варненски и преславски Симеон, дао ја оставку на предсједничком звању. Привремено предсједништво повјерено је митрополиту