Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 217

врачанском Константину. За нашљедника митрополиту Симеону у предсједиичком звању спомињу митрополита доростолског и червенског Василија, који је вјероучитељ бугарског престолонашљедника кпежевића Бориса. У Русији. Патријаршија руска. Молба светог Синода руске цркве због сазива свих егшскопа у Русији а ради установљења патријаршије и ријешења других важних питаЕва — враћена је св. Синоду с примједбом, да се сазив сабора до згодпијег времена одгађа — због садашњег немира у држави. Слобода вјероисповјести. Царским указом од 17. априла 1905, подијељена је свима хришћанским вјероисповиједима нраво егсистенције у Русији. Указом је одређен међусобни одношај вјероисновијести и начин прелаза из једне у другу. Но о одношају државне власти према јавној или потајној пропаганди у иоменутом указу ништа се не говори. Медицински курсеви за духовеиство у Русији. У оскудици љекара у ришкој губернији, прву медицинску номоћ болесницима дају свештеници и учитељи — богослови, који су у семинаријама медицину учили Црквене власти ове губерније увиђају потребу оваких знања, увиђају да та знања треба да су опшир нија, него што их сада дају у семинаријама, па су се власти заузеле, да се при клиници јурјевског универзитета оснују медицински курсеви за духовенство ришке губерније са довољним програмом за указивање помоћи болесницима. + А. А. Некрасов. Маја мјесеца умро је у Самари, у 67. години живота заслужни професор казанске духовне академије Некрасов. Са покојником сашао је у мрачни и ледени гроб автор многих знаменитих дјела по богословљу, чувени зналац старих језика. Свршивши петроградску духовпу академију, ностао је Некрасов испрва ванредпим, а затијем ускоро и редовним професором казапске духовне академије. Радови његови угледали су свијета понајвише у листу »православнБШ Собес &дникЂ, — органу казаиске академије, ком је листу Некрасов дуго година и уредпиком био. Од његових радова помена су вриједни: »Значење имена »човјек« код разних народа« (»Прав. Собесбд.« г. 1870. књ. 3 — 1871. г. књ. 3); »Учење св. Јована Дамаскина о личном одношају св Духа ка Сину Божијем« (1883. књ. 1); »Примједбе на св. јеванђеље од Матеја, Марка, Луке и Јовагта« (1884. г. књ. 1. — 1886. г. књ. 1.). Од посебних издања знаменито му је: »Превод тумачења блаж. Теофилакта на дјела апостолска« (Казан г, 1872.) и »Читање грчког текста св. јеванђеља« (г. 1889.). У Цариградској Патријаршији. Научно друштво у Цатшграду. На челу научног грчког покрета у Цариграду стоји »Јелински филолошки Силог«. Један одсјек овога друштва обраћа поглавиту пажњу изучавању грчке историје и археологије, понаособ црквене, и у својим издањима публиковао је нриличан број научног материјала и испитивања Друго научпо друштво — С Еш'.р{х Мгспм-уолоугхгј, које постоји у патријаршији, занима се специјално испитивањима средње вјековне Грчке. Чланови овог удружења јесу учени митрополити Антим (Алексудис) Амасијски и Василије Смирнски, Мануил Гедеон и други. При патријаршији постоји и врло велика библиотека, која се пошљедних година доста умножила књигама упокојених архијереја грчких. Цариградско издање новог завјета. Прије неколико мјесеци отпочела је патријаршијска штампарија у Цариграду штампање стереотипног издања Н. За вјета трошком бившег патријарха Константина У. Претходпо је патријаршијски