Источник

Стр. 200

ИСТОЧНИК

Бр. 7.

сматрана за Бога те је, од сатане давно на ругло славе Божје постављену, узеше и понеше своме Господу. Па ирисилише и самог цара, који је био велик непријатељ Богу, и сву војску његову, да са спима створовима Бога славе. И у кратко речено, ако зауздаш трбух свој, бићеш у рају, не зауздаш ли га бићеш жртва смрти. Буди вјерна ризница врлина, а кључ нека ти буде језик твога духовнога оца. Он нека ти отвори уста, да приме хљеб, и нека их забрави. Не примај змију за савјетвика, која жели, не да те на добро свјетује, него да јој постанеш жртвом. Немој ни језиком да лизнеш забрањена јела. Ако те непријатељ буде могао и у малом да свлада, то ће те побједити и у боју и у окове оковати. Не слушај сваког брбљавца, нити одговарај сваком торокалу на говоре, који не одговарају сврси вјежбања у врлини. Радо слушај добре поуке и размишљај о истима у срцу своме. Не слушај свјетски говор, да не би блато, које прска, окаљало твоју душу. Не труди се, да чујеш, што други кажу, да те не исмеју, и да други не постану опадачи. Не буди љубопитљив и немој све да видиш, да не примиш у свој дух отров невоља. Шта је корисно гледај, шта је корисно слушај, шта је корисно говори и шта је корисно одговарај. Не усуђуј се, да сједиш у присуству старијега од себе. Узморагн ли пак сјести то не сједај уз њега, него се обазри овамо онамо и потражи ниже мјесто, да те Бог награди ради скромности. Ако те тко пита, одговарај лијепо и скромно; ако те нико не пита а ти ћути. Ако другог иитају, затвори своја уста, да ти се језик, гоњен брзим срцем, не истрчи и да не увриједи кога, који се тачно држи аскетска живота, па да ти не пребаци. Кад сједиш не пребацуј ногу преко ноге, јер је то знак непоштовања и напете дугае. Кад говорига с нижим од себе или ако те пита, не одговарај му тромо и устежући се, као да свог брата, на поругу Божју, презиреш. »Р^ глаша оуЕого/и8, јмздрдждеп! готкоршнго егш (Прич. Сол. 17, 5.)« вели прича. Весела ријеч нека је претеча твом осталом говору, што ће потврдити твоју љубав према ближњем. Уплети је у средини и на крају говора и то весела лица, да обрадујега онога, који говори с тобом. Ради сваког доброг дјела свога ближњега радуј су и хвали Бога, јер су његова добра дјела и твоја, као што су твоја и његова. При састанцима клони се првог мјеста него бирај задње, да би што чешће чуо: »др&ке, појадн шш * (14, 10.)«. За трпезом нека ти не буде љевица непристојном и недај јој, да се прије деснице маша. Већином нека не ради ништа или нека помаже десној. Кад год те позову на молитву и твоја уста нека је говоре и буди побожан до свршетка исте сматрајући прекидање великом штетом. Јер кад једеш, да одржиш тјело своје, ти би се тешко растао с јелом и дотле би јео, док се неби наситио и не би од трпезе устао без велике невоље; у толико више мораш истрајати у духовној храни и своју душу молитвом јачати. Јер колика је год разлика међу небом и земљом и небеским и земаљским тварима, толика је иста разлика међу душом и тјелом. Душа је символ неба, јер и њој станује Господ; али тјело је од земље, на којој станују смртни људи и неразумне животиње. Зато удеси своје тјелесне потребе по часовима молитве и буди спреман, да не услишаш ни једну мисао, која те задржава од прописане молитве. Јер зли нас дуси гоне, да за вријеме часова молитава занемаримо исте под каквим згодним изговором. Не изговарај се, нити реци: Глава ме боли, трбух ме боли! наводећи тобожне сведоке за бол, који не постоји и слабећи ради угодности снагу за бдење. Моли се тајно и што Бог види у тајности то ће ти јавно наградити. Стеци себи добрим начином