Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 201

живота сувшшго благо, да на дан невоље нађеш скривено благо. При свом дневном раду спој с тјелесним и коју веселу ријеч из љубави према онима, којима служиш, да твоја служба буде угодна, јер је сољу зачињена; обвезне радове не допусти, да ти ко други ради, да ти се не ускрати награда па другом коме да. да други има са твога богатства почасти а ти да останепг понижен, Испуњуј своје дужности разумно и брижно, као да самом Христу служиш, јер речено је: »Прок .јлт -к ткорли д^ло гогподн* ск шкјнжош.и-к,(Јерем. 48, 10)« Чувај се злоупотребе, која настаје из изобиља и немарности, а изледа ли служба, коју врши, мала, то знај, да је Бог види. Служба је важна ствлр, јер стиче небеско царство. То је мрежа врлина, која у себи садржи све Божје заповједи. А на првом мјесту садржи скромност, матер свих врлина, која доноси собом многа добра. Па садржи И ово: » Вздлкд^са ео, и длјте ,ин мстн: козждд^са, и нлпоист! ,иа: стрлнсн-ћ н кксдостс дпнс нлгт» ; и шд^астс ,иаеол!н%, н пос^тнстс лннс, к'с\ тс/иннц^ и прждостс ко Л1Н-4 (Мат. 25. 35. 36.)«. Ово је врло згодно, кад се дужност вргпи скромним срцем, без охолости, гњева и роптања. Угледај се на оне, који праведно живе, и њихова дјела урежи у своје срце. Пожели, да будеш један из мањине, јер добро је ријетко, стога их је мало, који долазе у царство небесно. Не мисли, да ће сви, који су у ћелији, и добри и зли, постати блаженима. Разумије се да није тако. Јер многи се одају скромном и светом живнту, али не ће јарам истога, да носе. Јер небеско царство припада јакима, а који моћ употребљују, присвајају га себи (Мат. 11. 19;) Тако каже јеванђеље; моћ ггазива тјелесне тешкоће, које ученици Христови добровољно узимају на себе, одричући се своје воље и тјелесног мира а штујући све заповједи Христове. Хоћеш ли дакле, да стечеш небеско царство, то употребљуј моћ и саии свој врат под јарам служења Христу, учврсти његов јарам на свом врату, нека ти штити шију; олакшај га вјежбањем у врлинама, постом, бдењем, послушношћу и ћутањем појањем псалама, молитвом, сузама, ручним радом, сношењем сваке жалости која те снађе од злих духова или људи. Не доггусти, да те временом заведе каква охола мисао, да поггустиш у тежњама, да не би био на излазу без врлина па да не доспеш изван врата небесног царства. Не буди горд ради лоложаја, кога у клиру заузимаш, него буди шта више скроман. Јер напредак у животу је напредак скромности а надутост рађа запостављање и срамоту. ГНто те је срећа већма ггодарила, да се приближиш вишим степенима свештеничка достојанства, то више буди скроман, застрашен примјером Аронових синова. Зпање побожности јесте знање скромности и благости. Скроман бити значи угледати се на Христа, али бити горд, дрзак безобзиран значи угледати се на ђавола. Буди присталица Божји а пе непријатеља Божјег, господара а не слуге, милостивога а не немилостивога, човјекољупца а не човјекомрзца, другова брачне постеље а не таме. Не тежи, да браћи заповједаш, да не би натоварио на свој врат терет туђих гријехова. Пази на дјела сваког дана, тежи да их поправиш. Напредуј у врлинама, да би се изједначио с анђелима. Проводи у ћелији не дане, не мјесеце, него многе године славећи дању и ноћу свога Господа по примјеру Херувима. Почнеш ли тако и завршиш ли тако, опда ћеш за кратко вријеме превалити тежак пут вјежбања и милошћу Божјом ући ћеш у рај и у чистом сјају душе радоваћеш се с Христом од вјечности у вјечност. Амин! (Наставиће се). :