Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 11

П. По § 55. т. 3. бира српског учитеља цркв. школ. одбор а по § 54. бира тај исти одбор школске подворнике, црквене појце, звонаре и друге послужитеље. Тим §-ом изједначен је српски учитељ са својим школским послужитељем а то у највећој мјери понижава његов углед Док свештеника бира цркв. школска скупштина, дотле је учитељев избор остављен вољи црквено-школских одборника; а често пута симпатији предсједника или појединих одборника. С тога најживље тражимо, да и учптела бира Ц]кв. гикол. скититииа као и свештенша јер је и учитељев положај исто толико важан, колико свештхнички. Зато при избору учитеља треба да учествују сви скуишгинари. Ш. У истом §-у (55.) т. 4., 5., 6, И 7. говоре о дужностима цркврно-школских одбора, које задиру у чисто педагошке ствари, а то су: Да ли су дјеца у школи пристојна (4.); да ли дјеца у школи добро папредују (5.); помаже учитеља у доброј дисциплини међу школском дјецом (6.); ријешава о казнама (7.); и да ли се дјеца у црквеном појању вјежбају и у духу вјере и народности васпитавају. Овим ставовима из горњих тачака д?је се непосредно право нестручњацима, да се у чисто стручне педагошке ствари мијешају. Осим тога даје се повода сумњи, да српски учитељ не васпитава српски нодмладак у духу вјере и народности. 'Го не само да се противи педагошким начелима, но се наносе врло велике неприлике и школи и учитељству. IV. § 59. говори о мјесним школским надзорницима. Ови су се до сада звали школски тутори, старатељи и т. д. мијешали су се у наставу, надзиравали, кажњавали дјецу у школи и цркви А према учитељу понашали су се деспотскиИма случајева, да је такав старатељ пред дјецом ногрдпим ријечима рушио углед учитељев, чак га је и ошамарио. Тако је поступао мјесни школски »надзорник« прије, а тако би и у будуће. Као прнмјер наводимо случај, који се десио о. г. у једном котарском мјесту, гдје је мјесни »надзорник« узео план комуналних школа и по њему надзиравао рад у српској школи. Оваких примјера има врло много. Из тога се види да су ти »надзорници« штетни по наставу, па је у интересу васпитне сврхе школске врло нужно, да се укине шај нестручни надзор у настави, на да се ограничи једино на ствари непедагошке ирироде. Мјесшо тога да сг поставе између учитеља старјешине, односно управитеља, који имају више година службовања. V. У § 75. т. 1. даје се право свештенику, да надзирава наставу вјеронауке у српској школи. Наше је мишљење, да су српски учитељи стручно спремни за наставу у вјеронауци, јер су уједно у српској школи оспособљени и за тај предмет. Тај је надзор сасвим излишан, јер га врши стручап епарх. школски надзорник. Зато предлажемо, да се тај став § 75. т 1. изостави. УГ. Према § 168. т. г долазе два учитеља средњих или основних школа у епарх. управни и просвјетни савјет; а 9. т. истог § каже, да ће се ови учитељи