Источник

Стр. 10

источник

Бр. 1.

Резолуција Српског Учитељског Удруткења, Славном Великом и Уиравном Просвјетном Савјету у Сарајеву. Српско учитељство у Босни и Херцеговини било је увијек истрајно и није жалило да поднесе икаквих жртава за побољгпање српског културног напретка у овим земљама. Нарочито је било чврст бедем у одбрани српских школа. и својим грудима одбијало све непријатељске навале на ову нашу светињу. Оно је то чинило с једне стране из свог увјерења и ио свом положају а са друге стране није хтјело да заостане иза осталих Срба грађана, који се борише за српску цркву и школу. Из тих је разлога једнодушно пригрлило покрет за автономију и жељпо очекивало, да нам автономија донесе реда и напретка у свима гранама, наиме просвјете — наше будућности. Српско учитељство гледало је са великом падом у автономну уредбу, која ће и срп. учитеља ставити у равноправан положај са осталим грађанима, која ће дати срп. учитељу сталност и осигурану будућност, али се на жалост преварило. Уредба, не само да није задовољила наше очекивање, него је понизила срп. учитеља и није му дала никакова признања за његов истрајан и пожртвован рад. С тога Српско Учитељство Боспе и Херцеговине сакупљено на својој првој скупштини у Сарајеву, '29., 30. и 31. децембра 1905. годипе закључило је да истакне све оне тачке, које се налазе у Уредби а понижавају углед српског учитеља — са жељом и надом, да ће их Велики и Управни Просвјетни Савјет измијенити у корист српског учитеља и српске просвјете тим прије, што и XXI. тачка основних одредаба то дозвол.ава — а тако исто да изнесемо и остале наше жеље, к<је су усвојене на овој првој учит. скупштини. I. У § 43. в) стоји, да у пркв. школски одбор спада још и мјесни српски учитељ, који има право гласа, али само у школским стварима — иначе не. Овим §-ом понижен је углед српског учитеља у толикој мјери, да се ми у чуду морамо запитати: зар српски ичитељ има мање интелигенције и способности од неписмена сељака?! Сваки одборник има право гласа у свим стварима, па и онај, који не зна свога имена написати. Само је српски учитељ лишен тога. По уредби може српски учитељ бити изабран за одборског перовођу и у т ом случају ужива сва права као и остали одборници. А кад као перовођа има. право гласа у свему, онда би ради дошљедности морао имати и као природан члан. На жалост у иракси се показало, да у црквено- школски одбор може ући и комунални учитељ, па и чиновник, и ови имају право гласа у свему а српски учитељ не. Међутим се зна из искуства, да је сваки српски учитељ готово анатемисан, баш од српског грађанства, ако је прешао на комуналну школу. Сад, кад је ступила уредба у живот, бирају се у црквено-школски одбор чиновници и комунални учитељи, и претпостављају се српском учитељу. Зато енергично протестујемо против овог параграфа, и тражимо да се исправи тако, да српски учитељи имају право гласа у свему као и остали одоорници и да трисуствују у свима сједницама.