Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 9

Не имајући права да се у развод супруга мијеша, црква свршава тајну брака над лицима, која су грађански брак склопила, па и у црквени брак памјеравају ступити. Ту се пак не иита у том случају ако је заручник или заручпица или можда ако су и обоје брачно разведени, због чега је до развода брака дошло.... Што се тиче казне криваца у прељуби, црква иеможе ни налагати какве казне, кад она у наше доба и неводи бракоразводпе парнице Но иначе ако се дозна, дознаје за тај гријех тек духовник, који исповједа, а тај опет нема права исповјеђену тајну ником проказати, већ оставља савјести самога грјешника да наложену казну прими « Посланица Њ. Високоиреосвештенства митрополита црногпрског Митрпфана гласи: »Када муж или жена наруше супрушку вјерност, брак се према 9. XIX. Мат., и 32. V. разводи. Сагласно црквеним правилима и јавно мишљење у Црнојгори од старина је осуђивало прељубочинство, те ако се исто докаже, брак се "разводи. Народно мишљење толико строго осуђује овај праступ, да је бивало случајева, када је муж, ко.ји је жену на самом дјелу затекао, исту убио, или јој нос отсјекао. Свјетовне власти ни један пи други случај му иијесу у гријех уписале. И тада се увријеђеној странци дозвољавао нов брак, а кривој се на свагда забрањивао. Из снисхођења људској слабости дозвољава се прељубочинцу, да у нов брак ступити може, но тек за седам година послије изреченог развода брака и тек у том случају ако је окривљено Ј .ице тај преступ послије најмање трогодишњег непрекидног отсутства брачнога друга учинило. Таквим начином, у том случају и према наведеним околностима преступника дозвољава се истима, да се поново жене и удају, но та дозвола није по правилу цркве већ по нашљеђепом народном обичајном праву«. Ово су одговори упитаних првојерарха. Овим одговорима можемо још додати, да у срем карловачкој митрополији забрана ступања у нов брак за свагда није ни постојала, нити постоји а најмање је може бити у ужој Угарској, гдје брачне спорове свјетовни судови пресуђују, а црква тек послије довршеног судског поступка изриче своју пресуду, која за државу само тада важи, ако је са пресудом врховног свјетовног суда сагласна. У Босни и Херцр.говини разводе се бракови по канопима; има дакле, премда ријетко, случајева, да се у прељуби крива странка, нарочито женска па вјечито безбрачје осуђује. Иначе јој се обично налаже три — и више годишња епитимија ради кајања и поправка с тим, да јој је по истеку тога дозвољено, да молбу ради ступања у нов брак архијереју поднесе. Повољно ријешење те молбе зависи од доказаног доброг владања молитеља и од архијерејског благорасуђења. Као што се види од строгости канона се свуда одступа, ма да са разних узрока. Још је најстрожија пракса у грчкој, црногорској и бос.-херцеговачкој цркви, а најгора у румуњској, гдје се, судећи по посланици првојерарха чак и онаки заручници могу поиово вјенчати, који ни послије довршеног парничпог поступка свјетовнога суда нијесу од духовне власти брачно разведепи. Свакако је желити, да се пнтање о пошљедицама развода брака по прељуби у реду других мпогобројних питања једнообразно ријеши и то ријешење све помјесне цркве ирихвате, да се колико судачкој савјести олакша, толико и јавном моралу припомогне.