Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 23

Лопухкша, нашло је у његовим нашљедницима достојне и савјесне претставнике за даље издавање овога у истини огромнога и тешкога рада. Иравославно-руское слово. Уз »Православно-руское слово« за прошлу 1905. годину као бесггаатни додатак изашла је књига протојереја Сергијева »Мисли о Цркви и иравославном богослужењу«. Књига ова пружа вијерноме богата материјала за размишљање о вјери, о св. тајнама, литургији, храму и о службама, које се у њему свршавају. Надаље говори о лицима, која свршавају богослужење, о свећенодјејству, о молитвама, јектенијама и о молитви домаћој Књигу је издало другатво за ширење религиозно-моралне просвјете у духу православне цркве.

Радован Трифуновић, парох драгаљевачки, у протопрезвитерату бијељинском — преселио се у вјечност дана 1. октобра 1905. Покојник је рођен 1835. год. у Магнојевићу. Рукоположен је од блаженопочившег Митрополита Зворничко-тузланског Пајсија за ђакона 3. октобра, а за пресвитера 4. октобра 1868 Бог да га прости и помилује! Јован Новак вић, управитељ парохије међашко-балатунске, у протопрезвитерату бијељинском послије кратког, али тешког боловања — преселио се у вјечност дана 1!. децембра 1905. Покојник је рођен у Богутову Селу 12. маја 1869. По свршетку рељевске богословије — именован је митрополијским тајником 17. јануара 1889. године при блаженоупокојеном Митрополиту Дионисију Илијевићу, од кога је рукоположен за ђакона 17. фебруара 1890. За пресвитера рукоположен је од Његовог Високопреосвештенства АЕ и Митрополита Николаја Мандића, тадашњег дијецезана Зворничко-тузланског 26. октобра 1893. и постављеп 6. јануара 1894. за управитеља парохије и протопрезвитерата градачачког, а 21 фебруара 1896. год. премјештен је у истом својству у Бијељину. Послије 7. априла 1904. иремјештен за управитеља парохије међашко-балатунске, у коме га је својству послије бурног живота и рана смрт нашла. Иокојник је опојан од више свештеника у Бијељини и уз учествовање многог народа спроведен и сарањен у бијељинском српскоправославном гробљу. Иза себе оставио је уцвијељену супругу и шестеро нејаке дјечице, која ће примати мировину из мировинског свештеничко-удовичког фонда. Вјечнаја му памјат! Михаило Јовичић, парох брчански и управитељ нротопрезвитерата брчапског иза подуже болести у пуној снази младости своје у 36. години преселио се у вјечност 16 децембра 1905. Покојник је рођен 29. септембра 1869. у Брчком. Послије свршетка основне школе и 3 разреда гимназије у Винковцима — свршио је богословију у Рељеву. Рукоположен је за ђакона 31. октобра 1889., а за пресвитера 1. новембра и. г. од блаженопочив.иег Митрополита Дионисија Илијевића и постављен за помоћника своме оцу проти Константипу, садањем архимандриту манастира св. Тројице у Тавни. Послије одласка очева у манастир именован је управитељем парохије и протопресвитерата брчанског дана 19. јануара 1894. Од Његовог Високопреосве-