Источник
Стр. 24
ИСТОЧНИК
Бр. 1.
штенства АЕ и Митрополита Николаја — дана 19. марта 1896. именован је парохом брчанскнм и одликован црвено-угаситим појасом. Био је један од најугледнијих свештеника у епархији Зворничко-т^зланској. Савјестан и реваи раденик у винограду Господњем и одушевљен родољуб српски. Као представник свештенства тузланске епархије учествовао је у питању уређења црквено-просвјетне автономије српско православних митрополија у Босни и Херцеговини. Колико је био омиљен и поштован у мјесту живљења и службовања свога — свједочи величанствени спровод, који је српско-православна црквеношколска општина брчанска на своје трошкове покојнику приредити дала. Његов живот и рад и његово родољубље еклатантно је изражено у више посмртних говора, држаних при опијелу и спроводу у част покојпику. Опојан је од 14 свештеника и сарањен 17. децембра 1995, Иза себе оставио је уцвијељеног оца, удовицу и три нејака сина. Лака му земља и вјечнаја памјат! Василије Ноповић, умировљени парох батковаћки у протопресзитерату бијељинском — умро је 5. јануара 1906. Покојник је рођен по прилици 1832. године. Рукоположен је за ђакона 1августа, а за пресвитера 6. августа 1854. од блаженопочившег Митрополита зворничког Агатангела. Умировљен је у години 1894. Бог да га прости и помилује! "}• Стеван Косорић. Дана 30. новембра пр г. се упокојио јереј Стеван ЕосориЛ парох соколовићки, у нротопрезвитерату рогатичком, у 53 години земног живота, а у 27. свог свештеничког службовања Покојник се родио у селу Читлуцима у Гласинцу 25. априла 1852. год од оца Јевтимија свештеника и надзиратеља протопрезвитерата рогатичког и матере Цвије. Основне школе учио је у Рогатици, а исте науке наставио у Чајничу, гдје се као клирик спремао се свештенички чин изучавајући ревно црквено правило. Рукоположен је за ђакопа 15., а за презвитера 16. августа 1879. год. од блажено-упоко^еног Дабро-босанског митрополита Саве Косановића и додијељен је био свом оцу за помоћника, а по смрти свог оца у години 18^8. потврђен је за пароха соколовићког, гдје је до смрти ревно служио. Покојник бијаше један од најинтелигентнијих свештеника овога краја. У опхођењу бијаше врло пријатан и речит, а као начитан човјек врло окретан. Црквено правило знао је тако рећи у прсте, те због тих врлина у народу не само његове, већ и околних парохија врло омиљен те га његови парохијани заједно са породицом искрено оплакују. Покојник је оставио иза себе ожалошћену супругу Ристу, сина Ваоилија, слушаоца богословије и шћер Зорку. Нека је покојнику лака црна земља и вјечан му спомен међу нама!