Источник

Стр. 52

ИСТОЧНИК

своме најбољем умијењу компоновао, и то сматрам аа најтежи посао при састављању ексхорта и проповиједи. Шаблонском израдом могла би се назвати она, којаје по неком одређеном формату изведена н. пр. ио диспозицијама Толмачева, Марка и т. д Ако се смије рећи да су моје ексхорте израђене у »ропској форми«, или под »шаблонском стегом« Давида Марка (!), онда би се смјело рећи за сваку ексхорту или проиовијед израђену по правилима омилитике и реторике, која су изложена било у Шлајнингеру, било Пецу, Краусу и т. д. да је шаблопска и да је под стегом тихправила израђена. Онда би стихови и сликови у пјесми били не само шаблонски посао, него и ропска форма и стега за духовите пјеснике, опда би композиције многих умјетника, које су израђене по захтјевима теорије музичке умјетности биле шаблонске, опда би архитектонски нослови били шаблонски и ропски. В. Б. сам каже да »ке одбацује сасвијем риздиобу на >аему, иа па главне и сиоредне. мисли и на обраду њихову« па у чему се разуме то »не сасвијем « од онога што налази В. Б. у мојим ексхортама а што назива »математском подјелом«? Боберић одобрава израду ексхорти »у ропској форми само код ђака и почетника, да кандидат амвона пе промаши тему и циљ говора« — Боже мој! — а ја иако не одобравам »ропску форму« ни у којем случају, сматрам за врло потребан облик ексхорте или приповједи онакав како га ја изводим. А то је безувјетно потребно не за ексхортатора или проповједника, ма они и почетници били и кандидати тек амвона, него за слушаоце, који нису ни почетници у састављању говора, да не промаше они тему и сврху говора, јер ако каидидат амвона може промашити у састављању проповједи и ексхорти тему и сврху говора, кудикамо прије и лакше може то слушалац па још неуки, ако ексхортатор и проповједник не притегну пажњу његову на то, згодним начином?! То дакле и јесте она сврха, за којом ја тежим, кад овако састављам своје ексхорте, а та тежња не ограиичава индивидуалност проповједника мли ексхортатора ни најмање. Какве је сличности нашао Боберић у уводу моје прве ексхорте са »читавим уводом« Маркове ексхорте 2ит Ве^тпе (Зез 8с11и1ја1н-е8, у памјери да докаже како се ја угледам па римокатоличке ексхоргаторе — ја не разумијем, као што не разумијем ни то, зашто ми он истиче само Марка и Маха као узоре моје, када сам ја навео мпого више автора на које сам се угледао и дјелима њпховим послужио? Када сам прочитао те ријечи Боберићеве узео сам Маркове ексхорте, има их три књиге а двије су штампане 1897. у Впхеп-у упоредио сам све три ексхорте 2. Ве^тпе <3. 8сћи1јаћгез са мојом првом ексхортом и ја сам нашао толико сличности што има у мојој ексхорти тој, као у осталима увода а има увода и у Марковим! Или зар треба и може бити ексхорта без увода? При крају морам се још дотаћи и оних изузетака, које је Боберић навео, а које се тичу језика и правописа. Боберић каже, да ми је језик и штил у Ексхортама »лијеп и гладак«. Не бих му замјерио ни најмање што ми је поред те опће похвале навео оно неколико ногрешно пропугптепих рјечи, да их није пропратио онако, т. ј. да треба да сам начисто са тим погрешкама кад иишем књигу ва ученике средњих ткола/ Овако стилизована замјерка не препоручује много књигу. А када је »језик и штнл« мој »лијен и гладак« у читавој књизи, како да није помислио Боберић е су те примједбе које наводи 1арзиз са1аин или тетопае ; та стручњаци, па још у школским књигама пропусте сличне погрешке и не ће лако нико те стручњаке опомињати са прекором, да треба, да су начисто са тим иогрешкама. Да је Боберић за наведене погрешке тражио оправдања у самој