Источник

источник

Стр. 81

туђи и противан духу наше православне цркве, то треба да настоји духовна власт, а и парохијско свештенство, да се исти угуспи, док још није отео маха. У Русији у неким крајевима мјесто портрета препоручује се, стављати на надгробне сооменике иконе оних светнтеља, чиј I су имена дотичиа умрла лица носила. 1 ) Исто је тако туђински обичај полагати вијенце на сандуке умрлијех. Он потиче из незнабоштва, дакле из оног доба, кад људи нијесу имали правог појиа о Богу, бесмртности душе и загробном животу у опће, па не знајући, како би указали што већу љубав и посљедњу почаст својим покојницима, то су им китили мртвачке сандуке многобројиим тракама, разним цвијећем, палили им жртве, подизали величанствене споменике и томе слично. а ) Овај незнабожачки обичај увукао се најирије на запад, од куда је касније прешао на исток, те најиослије продро и у нашу домовину. — Дужност је нашег пнрохијског свештенства, да устане против овог обичаја, и приликом смртнијех случајева да напомиње својим парохијанима, да је полагање вијенаца на сандуке умрлијех као и ношење истих при сахрањивању обичај незвабожачки и као такви противан духу наше православне цркве, а уједно и за дотичну породицу умрлог материјално штетан и убитачан. Имућније парохијане треба свештеник да савјетује и склони^ да новац одређен за вијенце својих покојцика раздијеле сиротињи или поклоне каквом хуманом друштву, које ће тај новац употребити на добротворне сврхе. Туђински је напошљетку обичај и облачење свештеника при погребу у црне одежде. Обичај овај примили су са запада најприје свјетовњаци, који су се у знак особите туге и жалости за својим покојницима почели облачити и завијати у црнину. Свештенство наше подлегло је постепено томе снјетовном и туђинском обичају, те је при погребу тако рећи и нехотице завело употребу литургичких црних одежда. 3 ) „Прлкогллвнад церкок^к никогдд нс оузаконд/М и н* о\сздкон/лет г к трабрнк^ТЈ. оклачјнЈи при погревжји оусопши^т*.". 4 ) Па пошто дакле овај обичај црква није никад канонски усвојила, нити га узаконила, и пошто се са идеално хришћанског гледишта на смрт овај обичај противи духу и учењу наше православне цркве, као и самом појму о смрти, то би га требало свакако искорјенити ондје, гдје се је већ одомаћио. 4 ) Булгаковг, стр. 1237. >) ЊМет стр. 1230, 1231; „Вјесник срп. цркве" св. I. 1900. стр. 86. 8 ) Руков. дл. сед. паст. 1886 , 20, *) Булгаковх, стр. 1255. (Наставиће се.)