Источник

Стр. 80

источник

елучајева смрти у матицу свештеник се изрично има позвати на датум и број ријешења дотичне политичке власти, која је погреб дозволила 1 ). У новије доба сродници умрлијех успомене ради снимају фотографске слике својих покојника, неки на смртном одру, а неки опет читаве спроводе њихове сликају, те се услијед тога чешће догађа, да се нарушава обред опојавања, било то прекидањем самог опијела у цркви, застајањем у спроводу, пред црквом или на гробљу, док обред траје. Пошто се по правилима источно-православне цркве обред опојавања ни у којем случају прекипути не смије, то свештеник може, а и треба да упути оне сроднике, који желе имати и снимати фотографске слике својих покојника, да то учине прије почетка црквеног обреда, и то код куће. У случају насилног прекидања обреда у сврху снимања фотографских слика односна наредба митрополије зворничкотузланске од 24. јуна 1896. наређује подручном свештенству, да одмах има отступити, свештенорадњу прекинути, и о случају поднијети одмах пријаву, у којој по именице има навести све рушитеље реда и слободног вршења религиозних обреда 2 ). Пошто мцзици у опће у православној цркви нема мјеста, то је забрањено употреб.љавати и војничку музику при погребу оних лица, која не припадају војничком сталежу 3 ). Стари је хришћански обичај постављати крстове на гробовима умрлијех. Обичај овај појавио се у трећем вијеку вајприје у Палестини, а утврдио се на истоку, кад је хришћанска религија постала владајућом за вријеме грчког императора Консг.нтина великог, који је у овоме дао примјер својим поданицима — св. апостола Петра крст од чистог злата од 150 фунти. 4 ) — Мјесто, гдје треба поставити крст, да ли више главе или код ногу није одређено, пошто за то нема никаква правила. Неки држећи се предања, да је крст Господњи на Голготи постављен на мјесту, гје се налазила глава нашег прародитеља Адама, тврде, да крст треба поставити више главе умрлог. 5 ) Други напротив тврде, да треба крст поставити код ногу тако, да је распеће Христа Спаситеља окренуто ка лицу умрлог. 0 ) Од године 1878. т. ј. од времена окупације увукао се у наше вароши туђински и западни обачај стављати портрете (фотографије) умрлијех на њихове надгробне споменике. Будући, да је ово обичај

Шс1ет, р. 1209.

Ј ) Види: „Збирка наредаба мигроп. управе аворничко-тувлавске 11 , Ср. Кар. 1900,, стр. 75.

^ ") Онр. С'в. Синода од 2. апр. и 11. маја 1884 ; види: Булгаковч, стр. 1231.

4 ) Булгаковт., стр. 1237.

^Руковод. д.1 н сел. пастшрехЧ 1897., 10.

°) Церков.^В&дом. 1897., &.