Источник

Бр. В. ИСТ-ОЧНИ К Стр. 79 Пошто се напријед истакнута пракса противи односаии правилима и прописима источно-православне цркве, и пошто је већ нестало оних прилика и околности, које су нуждом закон мијељале, то је већ крајње вријеме, да се и наше свештенство при овом црквеном обреду строго придржава црквеног устава. Као год што је свештенство при овом обреду дужно држатп се строго устава православне цркве, исто је тако дужно и обвезано држати се строго и свих оних наредаба грађанске и црквене власти, које се увијек издају у споразуму, а односе се на сахрањиваље мрт. вијех. Догађа се чешће, да болесници послије јаког и великог крвоточења, повреде тешких рана, угушења разним гасовима, великог кашља, прекомјерног пића, утопљења, замрзлости, повреде муњом, велике радости или жалости и т. д. замру, те их њихови сродници држећи да су умрли, закопају који пут живе у земљу 1 ). За то, да би се слични случајеви предупредили постарале су се грађанске и црквене власти, те су одредиле, да се умрли не смије сахранити прије 48 односно код нас најмање 24 сата након смрти, а у Русији „прежде нстечежА трЕ\ г к сКтокт*" 2 ). У ЈГондону прије неколике године образовало се једно друштво, коме је задаћа старати се, да се нико од умрлијех не би сахранио прије прописно одређеног времена 3 ). ГГрије него што горе означени рок (од 24, 48 сати, у Русији три дана и ноћи) мине, слободно је сахранити само она лица, која су умрла од какве заразне болести, да би се тим спријечило даље гпирење епидемије 4 ). Опијело над лицима умрлим од епидемичке или заразне болести има се свршити јсод куће или на самом гробљу 5 ). Исто тако прије означеног рока могу се сахранити и она лица, која умру за вријеме великих љетних врућина. У Русији уз велике врућине дозвољава се погреб „по прошесткж одн^т* с^ток^к посл-к слирти" 6 ). Свештеник не смије ирије иолицијског односно судског и лијвчничког ирегледа и дозволе сахраниши насилном смрЛу уморена, отрована, мртва нарта, замЈ>знута, утоиљена и здрава лица, која су иодлегла наглој смрти, а тако исто и она лица, која су лијечили људи неиозвани, као гито су то разни врачари, травари и т. д. 7 ). Код унагаања горе истакиутих •) Буигаковт,, стр. 1212. Ј ) Види: Ејскег, Рав^огаНћеок&че 433; Булгаков^, стр. 1212; под тачком 3. двије споменуте наредбе конс. Дабро-босанске. 8 ) Булгаковг, стр. 1214. 4 ) Ш(1ет р. 1217. 6 ) Булгаковљ, стр, 1220. ; Бердниковг, стр. 432. •) 1Шет, р. 1218. ') Ш(Јет, р 1208,