Источник

Вр. 4. ИСТОЧНИК Стр. 111 особа т. зв. медија стуии у духовну везу са душама умрлих, да од њих измами одговоре и да их наведе да се јаве и у материјалном облику. Овдје се не оперира само са т. зв. исихографом , тајинственим писањем духова, него има много и фотографских снимака таквих духовних појава или материјализација. И покрај врло богате, већим дијелом бљутаве литературе нису спиритистички опити или експериментатори добили никаква признања пред знанственим форумом. Сад су обавијести тобожњих духова веома тривијалне и безаачајне природе, сад се састанци спиритиста консеквентно боје евјетла јавне критике, сад постигну толика „открића", да читав спиритистички покрет сматрамо као будаласту моду, коју извјесне особе успјело употребљавају да стеку новаца. За нас има спиритизам само у толико интереса, што се у њему, слично као у религиозним посмртним светковинама дивљих народа, изражава жеља за даљим животом и иза смрти, тежња за усавршавањем и ако и на абнормалан начин. Ни материјализам као такав није слободан од идеје бесмртности. По његовом мишљењу бесмртна је снага, бесмртна је материја, бесмртно је и дјело, заслуга , што се као фактори свјетске историје и забораве, али у својим пошл>едицама не могу никад посве пропасти, непрестано живе у утицању и носе као душевна сјемена интелектуалне плодове, који добро долазе каснијим покољењима. И ианшеизам се осјећа принуђеним да бесмртност представља аналогно материјализму. Он сматра коначни индивидуум као једну појаву бесконачног духа. Арапски као и хришћански перипатетичари порицали су индивидуалну бесмртност душе, а тим им је сигурнија била по примјеру Аристотела бесмргност општега сведуха, који као најчистији облик покреће свемир и себи га привлачи, И у дарвинизму видимо ту конзеквенцију ; ако се може замислити неко постепено мијењање бића животиње до човјека, онда се мора то прије свега тицати душевног начела, мора између самосталиог кретања протоплазме и оштроумља једнога Канта постојати само нека квантитативна разлика. Човјек носи у себи — ако говоримо у смислу еволуционе теорије — тежњу да се ослободи материјалне пролазности у простору и времену т. ј. он би хтио да буде нематеријалан, бесмртан дух. На овај би начин прешао натурализам у оријентално хришћанско учење о чистим духовима и демонима; између највишег бића и разумом обдареног човјека учврстиле би се дуге љестве, на којима по визији Јаковљевој (књ. бит. 28, 12) узлазе и силазе божји анђели т. ј. вриједности познања ДуХОВНОГ СТВарања. (Свршиће се).