Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 113

собом говорећи: „Како може овај дати нама тијело своје да једемо ? (Јов. 6, 52)? т. ј. оно исто тијело, које гледаху пред собом. Но Христос, без обзира на ту сумњу од стране Јевреја, не само да се није одрекао свога обећања о давању свога тијела за храну, већ је напротив с већом силом и сталности почео учити о томе, продуљујући своју бесједу: „Заиста, заиста вам кажем, ако не једете тијело сина човјечјега и не пијете крви његове, не ћете имати живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан. Јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће. Који једе моје тијело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему. Као што ме посла живи отац, и ја живим оца ради, и који једе мене, и он ће живљети мене ради" (Јов. 6, 53—57). Сва та бесједа, препуна силних и јасиих мисли о безусловној потреби ради получења вјечнога живота причешћа тијела и крви Христове, ставља изван сваке сумње то, да је И. Христос, обећавши у будуће дати живи хљеб, који је његово тијело, скупа с тим обећао дати вјернима истинско своје тијело и истинску своју крв с тим, да би се они, који их примају, унутрашње сјединили с њим самим, и кроз то постали учасницима живота вјечнога. А саму тајну живога или евхарисшичиога хљвба, како говоре св ш јеван^елисти Матеј и Марко, усшановио је на тајној вечери, иза свршене скуиа са аиостолима старозавјетне иасхе, Исус Христос: „И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословиши преломи га, и даваше ученицима и рече: узмите, једите, ово је тијело моје. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви, јер је ово крв моја новога завјета, која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха" (Мат, 25, 26—28; Мар. 14, 22—24), или по ријечима св, ап. Павла и Луке: „Господ Исус ону ноћ, у коју биваше предан, узе хљеб и захваливши преломи и рече: узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи, ово чините мени за спомен. Тако и чашу, по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините, кадгод пијете мени за спомен (I. Кор. 11, 23—25; Л. 22, 19 и 20). Из наведених ријечи св. Писма код установљења ове тајне види се јасно особита важност и особити високи значај ове тајне за Хришћанина. Гланно и битно у овој тајни то је, да нам се под видом хљеба и вина даје истинско тијело и истинска крв Христова. Христос јасно говори: „Хљеб, који ћу ја дати, тијело је моје, које ћу дати за живот свијета;.... Јер је тијело моје право јело, и крв моја право Пиће (Јов. 6, 51 И 5о). (Наставиће се).