Источник

Стр. 114

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

Ријеч на опијелу парохијаиина. До скора стасит као бор, као гора снажан и угледан, ведар и весео данас пред очима наишм лежи мртав брат наш Север. Ето вам, браћо, слике наше снаге и силе, стаса и угледа! И сила и моћ и снага и углед — све је то данас сложено у овај црни ковчег да послије кратког времена иструне н да постане земљом, од које је и створено... Пре два дана гледасмо осмејак на уснама његовим и слушасмо како се животу нада.. а смрт у једном часу сбриса сваку наду и сваки траг од живота... И да није науке Христове, и да није у науцн тој чврсте вере у вечан живот и утешне наде на снасење, ми би данас, гледајући земне остатке, горко заплакали. Заплакали би колико за овим хришћанином, толико над црном судбином нашом и запитали би се: Па на што се рађамо, нашто нам живот, чему мучна и безобзирна борба за опстанак у свету овом, кад ћемо сви, данас или сутра, као и овај човек? Знам ја, браћо, да се многом од вас силом наметнуло таково питање, кад је увидео пролазност и ништавило наше, када је погледао у овај ковчег. Велим, силом кушачевом наметнуло, јер, тако се може питати и према животу и сврси његовој односити само онај, који нема довољно чврсте вере и у чијем се срцу нада утрнула... Но, браћо, ми смо хришћани, те не смемо да будемо као они, који немају вере и наде. Јер ако верујемо да Исус умре а васкрсе, тако Ие Бог и оне, који су у.чрли у Исусу довести с Њим... Јер Ие сам Господ са заиовешДу , с гласом аранђеловим и трубом Божијом сиЛи с неба и мртви у Христу васкрснуће најпре. А ио том ми живи који смо остали, заједно с њима биЛемо узети у облаке па сусрет ЈГосиоду на небо и тако Лемо свагда с Госиодом бити. (I. Сол. IV. 14., 16, 17.). Никада не смећите с ума ове утешне речи божанскога Павла! Пустите вери Павловој и нади Павловој нека се уселе у срца ваша! Тада ће оно мање плакати и плачем мање роптати на Бога и Његову свету вољу, којој се свако покорити мора. Пустите разуму своме на вољу нека хладно размишља па ће те увидети, да нико живи до данас није могао и не може одолети вечним законима Божијим; увидећете, да се догађа и испуњава, што је од Вечности одређено. Тада ће бити излишне плачевне утехе људске, јер ако имамо вере, и наде ако имамо, утеха ће сама по себи доћи. А немојте се, браћо, варати и обмањивати мудролијама људским, које хоће да вас поколебају у вери и нади вашој и упропасте вам душу и мир њен. И немојте допустити да вам сладости варљивога и пролазнога света овога засену очи, обузму срце, помраче разум, па да не видите, не осетите и да не уразумете истине јеванђеља и да не нознате шта је воља Божија и шта је угодпо Богу. Не губите веру у вечни живот и наду на спасење, јер вера ваша неће бити узалуд и нада ваша неће пропасти! Никакво добро, до данас учињено у овом свету, није остало ненаграђено; никакво зло, до данас учињено у овом свету, није остало некажњено. Све има свога с&шсла и сврхе и ништа без узрока не бива. Свакоме ће се судити но делима његовим. И суд тај нико избећи не може, нити дела своја ико сакрити може.