Источник

Стр. 100

ИСТОЧНМК

Условно крштавање са гледишта каноничног права и првобитне праксе православне хришЂанске црквеНаписао Светозар Грубач, иарох у Крижевцима. Нека ми нико не замјери, што ћу — ва1уа уеша — горње питање у претрес узети. Не желим, да тиме просто побудим сензацију код читаоца овога листа, него ми је стало, да дођемо до истине и објективности, пред којом истакнуто питање стоји данас као оно НаппЉа1 а<1 рог!;а8. Не ћу сагријешити, ако одмах у премиси отворено изјавим, да је условно крштавање туђи продукат, импортиран к нама из римске цркве. У руској и српској црквено-богословској књижевности постоје ипак два сасвим противна мишљења рго е1; соп!га. Потребно је, дакле, испитати разлоге, који ће једно мишљење оборити а друго утврдити, како се не би на самом дјелу и даље колебали. Да нешто може бити примљено и обавезно у нашој цркви, мора да је у првом реду сагласно са њеним темељним законима, а по том издано и потврђено надлежном црквеном*влашћу у границама њеног дјелокруга. Тако постадоше позитивни и опћеобвезни закони и правила црквена. Трулски (васељенски пето-шести) сабор, бавећи се искључиво доктринарним питањима, узаконио је 84. правилом: „Слиједећи каноничким установама отаца, наређујемо и у погледу дјеце: сваки иуш, кад се не нађу поуздани свједоци, који могу доказати, да су она одиста крштена, а она сама због своје доби нијесу кадра тачно одговорити, да ли им је тајна дарована била, треба их крстити, не сму&ују~&и се о ничем , да их такова неизвјестност не лиши очишћеља толиком светињом" 1 ). Исту обавезну снагу има за нас и правило 12. св. осмог помјесног сабора картагенскога, нормативно одре^ујућ : „Да треба крстити дјецу сваки пут, кад се у погледу њих сумња, да ли су крштена" 2 ). На темељу овог утврђеног учења у нашој цркви, поникло је и 202. правило у вел. требнику: „КГи паки кторокрлцлнЈТГА (ПоГос &ча.$отт1Џчхх'ђ. Одицк! не знак>т'к, Гакш кртишасд, ш пл -киета негли, или Ш иногш н-ккосги) н«до 8 лг1јн Г/Л, и н^стк никтожј , да изк^кститт*. и\"к оп<(снш, дл Кј)еш,а'|«тсА паки, по п (>авил8 иже к г ћ КартагсОгк стагш сокбра". Премостимо ли научњачко тумачење горњих правила 3 ), које ужива високи аукторитет у нашој цркви, можемо питање наше ана-

Ј ) Никодим, епископ далматински: Правила (КАК0^Е2) православае цркве с тумачењима.

Кљ. 1, стр. 571.

3 ) Исто. Књ. П. Стр. 208. 8 ) Исто. Књ. I. Стр 112, 113, 114,