Источник

Стр 158

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

Оваки и слични примјери настају аналогијом, која је у формацији језика врло моћан фактор. Она је и врло ћудљива, дајући својства једне деклинације или врсте другој; у њој лежи у исто доба клица пропадања првобитних облика, разноврсност облика је све мања. Ко хоће да види, шта све може учинити аналогија у формацијц јеника, нека проучава данашњи црквено-словенски језик. С те је стране врло занимив овај језик. 2. У књигама данашње црквене словенттине налазимо час в г к онк(же), час конн(же) са значењем т ешп (коик, онк), или Ји ^иет (вонкже, кт\ онћже). Ово налазимо не само у црквеним књигама, које су гатампане код разних народа (н. пр. Срба и Руса), него и код једнога и истог^а народа на разним мјестима (Москва, Петроград), па шта више и код исте корпорације (руски Синод) и истога писца (г. Јов. Живановић) и др. Тако н. пр. читамо у Часослову, изданом у Москви 1896. благословом св. Синода, псал. 101 (102): не и>тврати лицд тконч« № лнне; конћже аш,е денк скорвлк>... конкже дш,{ денк призовВ тл; и др.; у библији, изданој у Пегрограду г. 1900. благословом истога Синода, у истом псалму стоји: не шткрдти лица ткоегш Ж /иене: к г к онкжс аш,е дснк скорклк\. к г к Онкже денк прнзовВ та ; у истој библији Јов. 3, 15, 16 и 18 читамо к-кр^дн к г к онк; 5, 28... грАДггк чдс г к, в г к онкже кси сбш,'|'и ко грок-кх г к ... Лука 22, 10... нд-ктд вт* дот г к, вт* онкже крдитт^ и т. д У Зборнику (Живк.-Живан.) ПЈ. причесна пјесма (18)... не Шкрдти иица ткоеги) № лине, конкж« <нл,е денк скорклк»... конкже аш,е денк нризокб та ; или (484, 489): сж денк егоже соткори госнодк, козрдд8е-исА и козкеселилкА конкУ граматици Живановићевој (86) пак читамо: ио шклгк ид'кта в г к до,и г к, в г к онкже \одит г к ... Пита се сада, да ли је правилно в г к о.нк(же) или конк(ж<). Ја мислим, да је правилно само ово посљедње, те да треба писати ваздан само конк(же). А ево и зашто. Еод кт* онкже морало би се узети, да припада основи, што није могуће. Ако би О било основно, то би смо га морали наћи и у ном §§•. т. §•, До душе има замјеница т. онч> Г. она, п. оно. Је ли могао облик онк(же) настати од онт>? Није. За што? Све замјенице, осим замјеница првога и другога лица »§• и р1. и осим повратне секе, дијеле се према основи у два раздјела, и то: I. раздио, обухвата основе с наставком о и II. раздио с наставком јо. Као образац за први раздио узима се *тт>, та, то [у данашЕвем црквенословенском тои, та ( тда), то (тое)]. Акузатив ш. 8{*. гласи т г к (тои). Ме^у замјеницама, које се мијењају као *т г к, налазимо и он^к, Ј11е. Акузатив ће ш. §•. бити дакле он^ или оного (генитив- акузатив), а никако он^_. Дакле (в-к) онк(же) није акузатив од он г к.