Источник

источник

Стр. 159

Из горњих се примјера види, да конк(ж«), илн као шго се другдје пише к г ћ. онк(же), значи без же 1п епш, а са же гп ^чеш. Према томе иомк(же) (р/к онкжј ) могло је само настати од замјеиице *и(же, га(же), е(жк). Кад би 0 припадало основи или корјену, то би морало бити каково правило, по коме бисмо могли добити од словеискога 11 глас _о; но то не постоји. И збиља од замјенице *и не налазимо ни у којем падежу о па пи у акузативу. Акузатив гласи само *и (епсН1.) (у данашњој црквеној словенштини долази уз и још и его генитив—акузатив). Дође ли пред акузатив и обично једнословчаи приједлог као н. пр. вт*, за, на и т. д., иалазимо пред замјеницом н* и налазимо облик на нк, за нк и т. д. Тако ће исто гласити акузатив и уз приједлог к г к дакле ктч нк. -— Да ово потврдимо, навешћемо неколико примјера. Глагољаш Клочев : 'ккожс естт\ постакм^к денк вк нт^жИ) соудити ког г к; Асем. ват. јевђ.: Јов. 3, 15, 16, 18 в-кро^/м к"ћ нк. Псалт. синај. 101 (102): кт*. н^кжс дип* тоужоу... к-к н г кже ден-к призокоу; сос1. вирга81. ћотИ. Сћгу^.: ск ко к^к игтиноу дкнк ... к г кзрлдо \|*и/и са и ккзкесмндгк са к г к нк. У српско-словенским рукописима налазимо кк нк или клнк н. прНикољско јевђ.: Јов. 3, 15, 16, 18 к-кроуеи ккнк. Тако исто и словенски филолози пишу н. пр. Миклошић за ик; Лес. кии: в^кн^к. Вондрак: за к на ннк. Нигдје па ни у руско словенским књигама не ће се иаћи на онк за онк, што би морало бити, кад би „о" припадало основи. Да укратко формулишем, зашто „о" не припада основи: 1. Што из кокала и (ма оно пастало из ^ еј^ И з дифтонгичкога 6_- г &—, из ( јђ ) у почетку ријечи или из ји) неможе постати у славенском језику о; 2. ГПто је коријен замјенице *и као што се види из литав. рв свакако јв- а то даје само је или јј; 3. Што је најглавније, што најстарији спомен ици нигдје немају облика к'к онк(же), него само в-к нк(же) вк нт\же, кк нк, клнк, на нк, за нк и т. д. Када дакле о не припада основи, пита се, одакле је. Да се што јасније може одговорити на ово питање треба потсјетити на својство руске редакције по коме се т* замјењује потпуним рефлексом „о", н. пр. * гкнтј . > руски сон г в, сан, втчлк-к > волкђ, ^днмп* > долгтз ктчн^к >

*) Одакле ово н? На ово питање имамо двојак одговор. По некима је ово уметак, да се избјегве хијат (зијев) (на — и) и зову га п еирћопјсоп. Сравни грчко <%—V— а.Е,'. 05, а—V— ослхх; и др. Други пак мисле, да је ово потекло из приједлога сђ — н— (**80п, зот, зит, сравни лат. сит и грч аоу), и прилијепило се касније и за друге падеже.

Ј ) Треба да стоји к-к нкж!.