Источник

Стр. 184

ИСТОЧНИК

њихово религијозно знање паралелно са знањем наших пастира, а како је жива, ватрена и пуна ентузијазма њихова проповијед и какав снажан утицај има на масу њихова жива и искрена бесједа. Наш пастир није тако далеко од народа, да не би никако могао наћи ријечи за живу бесједу с њиме. Узалуд неки публицисте виде све зло у његовој равнодушности према животу пастве и савјетују га да прође по селу. Обишао је он не једанпут све домове: и нове високе куће богатира, и црне чађаве колибе сиротана, довољно је разматрао тај биједни живот и доста је болова осјетио, а срце његово пуцало је гледајући муке и страдања свога народа. Па шта му је заковало уста? Држим, да прије свега оно осјећање пастирске немоћи, које се рађа савременим пониженим положајем свештенства у парохији. Како ће пастир почети говорити о мукама и патњама које тиште паству, како ли доћи с утјешљивом ријечи у чађаву колибу онога, код кога је дан прије био принуђен потражити петак за молбан? Наше свештенство са изузетцима не зна и боји се живо проповиједати још и за то, што је при првом свом кораку привикло гледати на проновијед као на тешки риторски посао. . . Настала је потреба живе проповиједи са црквене катедре. На нас грозно наваљује сектанство са својом живом, ватреном бесједом. Громко и енергично лелечу о слободи савјести. III га ће чинити у том случају наш пастир са својом убогом брошурицом? Да ли ће он њом моћи да заштити дјело Христово на земљи? К р и ж е в ц и. По руском: Светозар Трубач, парох. I Кратка историја часнога крста Христова. — Сава ПоповиЋ, богослов IV. год. (Рељево) Усмрћивање распињањем па крст није био закоп јудејски, пего су га Јудеји примили од Римљана. Таквом је смрћу и ггаш Госиод Исус Христос, Спаситељ свијета, усмрћен, разапет па крсту међу два разбојпика 1 ). Часни крст, па коме је Христос разапет — светиња хришћапска, као видљиви зпак људскога спасења има своју историју, која се оспива како на црквеном предању, тако и па исто ријским чин,еницама. Из иредања дозиајемо, како је праотац Адам, када се разболио, послао свога сина Сита »Божјем Апђелу« који је чувао рајска врата (Бит. Ш. 24), да му да какав лијек. да би од болести оздравио и свој живот па земљи продужио. Када ') По традицији имеаа двојице равбојиика бијаху онога с лијеве стране Геста (Сге.ч{.аз), а с десне Дисма (ОЈвтаз). — Види: Еуапц. К1ко(1ет1 I. 10.