Источник

Бр. 7.

ИСТОЧНИК

Стр. 187

светогорски изда на молбу Хиландарског братства писмену потврду, да је Хиландар имао Ватацијеву хрисовуљу о часном крсту, што је цариградски патријарх Самуило I. са синодалпом граматом од 1 јула 1768. године иотврдио). Митрополит Михаило спомиње један дио часног крста, који је у Хилапдару нашао »босоножац« јеромопах Партеније и раздијелио ово часно дрво Ватопеду и другим манастирима. Дрво бијаше дугачко од »једног педЂа«, а широко два прста 1 ). Један пак дио крста Христовог чунао се у сребреном ковчегу у храму Христова Вознесепија — на Голготи. Крст је ту етајао готово 300 година, 2 ) одакле је ношен и у Русију, али је по свој прилици враћен, јер то показују многи дијелови, који се налазе по свима светогорским манастирима, што ћемо мало касније ВИДЈвТИ. (Свршиће се )

Православље у Јапану. Прије кратког времена подијељен је старјешипи православне духовпе мисије за Јапан, епископу Николају Касаткину, паслов архиеиископа јапапског, чиме је свети синод руске цркве успјешно дјеловање и велике подвиге тога честитога и нримјерпога мужа у аностолском послу ширеља православља у држави јапанско.ј паградити хтио. Како »Русское Слово« извјештава, уређење православне цркве у Јапану крунисано је установљењем самосталне епископије. Угпљед тога се и досадашњи каноиски одношај, у ком се Николај, као оснивалац православне цркве у Јапану и као клирик епархије ришке (Рига), са руском црквом налазио, промијенио. Пошто је нравославље у Јанану просто везано са архијепископом Николајем, вриједно је и праведно, да видимо и испитамо узоран живот и рад овог јапанског мисионара. Ако је ко рад имати лијепи примјер самопрегорјења, усталаштва и прегалаштва, јели ко рад да се освједочи шта гвоздена воља, и умјешност уз помоћ Божју постићи могу, и хоће ли ко, да научи како се цио живот извјесној идеји посвећује: свему се том може из живота и рада проповједника и апостола јапанског преосвештенога Николаја поучити. Као толики наши црквени великодостојници и Николај је син сеоског свештеника. Као син сиромашног ђакона березанске нурије (у бијељском округу, смољенској епархији) угледао је свијета 1837. и добио име: Јован. По свршетку петроградске духовне академије, замонаши се 1864 године и по рукоположењу буде као погранични свештеник за свештенослужитеља цркве рускога конзулата у Хакодате у Јапанској постављен. Мисионарска дјелатност младога јеромонаха била је свакојаким неприликама отештана. Нарочито у ирво доба по његову доласку у Јапан. Ваља знати, да је јапанско царство баш некако тек у то доба странцима, Европејцима отворено. Но како су сви нређашњи сурови закони те тада још некултурне земље у кријепости били, а Јапанци су »бијеле ђаволе« — како хришћане називаху — од срца мрззли, може се замислити какве је тешкоће морао млади проповједник савлађивати, и какво гоњење издржати ') 11)1(1. стр. 24. а ) Цетињска „Просвјета" ва год. 1895 стр. 193.