Источник

Стр. 202

источник

Бр. 8.

за доње раздоге, са којих је Бог услшиао таке молитве а не као да је Вог даровао те предмете ономе, који се моли, као добра, него да се тиме учврсти код слабијих поуздање у Бога, па да се, увјеривши се при ситним просбама, да Бог наше молитве слуша, узвисимо најзад молитвом за виша БоЈкја блага. То видимо и на својој дјеци, која се испрва држе мајчиних груди и траже у матере оно, што њихова природа поднијети може. Али кад дијете мало одрасте па буде способно, да говори, оно омаловажава мајчине груди и тражи нешто налик на косу (гсрохоцхоу) или одјећу или слично, у чему дјетиње око ужива. А кад одрасте те с тијелом доЈје и до разума, то оставља све дјетиње жеље и моли своје родитеље за оно, што треба за савршени живот. Тако и Бог, да би навикао људе, да све од њега изгледају, често испуњава и мање просбе, да би онога, који је милости достојан, даривањем малих добара подстакао да тражи и више. А ако је који промислом Божјим из забачености избио на површину те се до копао државне службе, богатства или угледа, то у тим случајевима нека и љубав Божја према људима буде доказом Његове велике моћи^ па да, ако ти се испуне таке дјетиње шале, молиш Оца Небеснога за виша и савршенија добра. А то су она добра, која души доносе добитка. Јер било би врло неразумно, кад би, приближујући се Богу^ од Вјечнога молили оно, што је временито; од Небеснога, што је земно; од Највишега, што је ниско; од Онога, који поклања небеско царство овај ниски и земаљски посјед; од Онога, који даје оно, што је од преке потребе, кратко уживање туђега иметка, чији губитак је неизбјежан, чије уживање је пролазно, чије управљање је опасно. Згодно указује Он на оно, што је неприлично, са додатгсом, који гласи: „гакож( газк1чницк|". Јер бринути се само за оно, што у очи упада, особено је онима, који немају наде у будућност, страха од страшног Суда, бојазни од пакла, очекивања добра нити иначе какву наду на васкресење, који животињски гледе на садашњи живот па оно, што им годи грлу, трбуху и осталим жељама, броје међу добра као н. пр. и ако и ају какву предност пред другима, ако су више од осталих поштовани, ако на многим златним талантима спавају или имају иначе какву обману у човјечјем животу. Кад истима когод говори о будућој нади, то им он изгледа као какво торокало, кад говори о рају и царству и стању небесном и слично, Пошто се они, који немају иаде, придржавају садашњег живота, то згодно Слово каже, да прекомјерне и луде пожуде, које они, који у задовољењу пожуда уживају, молитвом постићи мисле, приличе незнабошцима, који мисле да ће молећи непрестано недостојне предмете измолити помоћ. Вожју и за њине