Источник

Бр. 8.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 211

Болотова оировргава се врло јасно еванђељем, из кога ћемо одмах истаћи иеколико изрека, које јасно свједоче, да је сам Госнод сједињавао сноменути назив не само с одређеним садржајем, него је држао, да је тај садржај познат и пароду; ако не цијелом, бар некима »Ко говоре људи, да је син човјечији?« (Мат, 16, 13). пита Христос. Јаспо је, да је желио чути од људи закључак од нечег иознатог непознатоме: »Да сам Ја — син човјечији, то сви знају, али за кога они сматрају Сина Човјечијег ?« Одговор је гласио: »Једни за Јовапа Крститеља, други за Илију«. — Одавде је јасио, да су не само Христос и Апостоли, него и сви Јудеји сједињавали нознате знакове у иојму »Сии Човјечији«, али су се разилазили у мишљењу: ко од виших праведника или иосланика мора ваилотити те анакове у себи ? Баш такво иитање задавали су Спаситељу непријатељски расположени Јудеји и то у великој недоумици, при крају његовог земаљског живота, кад је већ свима било познато, да он Себе назива обећаним Месијом или Христом. Наједанпут им Он говори о предстојећем Свом раснећу. То је њих врло бунило, те га упитају: »Ми чусмо из закопа, да ће Христос остати увијек; како Ти говориш, да се сину човјечијем ваља подигиути? Ко је тај син човјечији?« (Јован 12, 34.) Ако си Ти Син Човјечији — Христос — то не можеш умријети, ако ли Ти говориш, да ћеш бити усмрћен и показујеш нама Себе као Сина Човјечијег, то ко си Ти, који си нам се јавио, као Сии Човјечији? Ми смо мислили да ће Син Човјечији бити Христос Месија, а сада видимо у Теби Сипа Човјечијег, али не можемо Тебе нризнати за Христа, ако ћеш ти бити усмрћен « Шљедећа изрека Господња садржи још јасније упућивање на то, да ријечима Син Човјечији« није Господ просто замјењивао замјеницу првог лица, него Дс је мислио у њима особити, одређени садржај: »Као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт, да и суд чини; јер је Сип Човјечији« (Јован 5, 26—27). Ово изречење коначно захтијева од тумачења св. писма да па задано нитање: шта разумије Господ под ријечима: »Син Човјечији«? тачно одговори. Тешке ријечи и изреке новог завјета, ради лакшег разумијевања, треба објашњавати старим завјетом, као што је чинио Јован Златоусти, а од чега се готово сасвим клоне протестапски богослови, научењаци. У осталом, у овом случају није остављен без пажње ни стари завјет, али без успјеха. При расматрању врло многобројних старозавјетпих изрека са ријечима »Син Човјечији« савремена наука пада у особиту ибгрјешку. Опа иде за тим, да нарочито у свима тим изрекама нађе једиу исту мисао и при том тежи, да је изнађе но бројпој количини изрека са тим смислом. Међу тим је несумњиво, да у библији овај израз има разноврстан смисао — прости и произвољни, као и други изрази, н. пр. Дарство Божије, Царство небеспо, вјера, спасење, закон н т. д., што рпјетко опажа схоластичка наука. И тако не морамо обраћати миого нажње на множину старозавјетпих изрека, у којима »Син човјечији« означава човјека уопће, човјека но нреимућству, човјека као разлику од животиња и од аиђела, најиослије човјека као разлику од великаша, цара и т. д Неопходио је, у осталом истаћи и ту околност, да израз сваког појма или својства с додатком син или кИи означава особито, дубоко усвојење овог својства, тако рећи прожимање њиме (синови царства — Мат. 8, 12; 13, 38; синови пакла 23, 15; синови грома — Марко 3, 17; синови мира — Лука