Источник

Огр. 212

источник

Бр. 8.

10, 6; синови васкресења 20, 36; синови видјела — Јоваи 12, 36; синови погибељи — 17, 12; синови нротивљења — Ефес. 2, 2; 5, 6; Кол. 3, 6 и др. кћи Сиона, кћи Израиљева умјесто Сион, Израиљ — Мат. 21,5; Јован 12, 15. исто тако и у старом завјету). Посебно израз »син човјечији«, већим дијелом означава човјечност но преимућству. Каква својства човјечности изрично биљежи у себи н. пр. пророк Језехшљ, који себе увијек тако пазива, тешко је рећи. Да ли је оп овдје разумијевао пиштавило своје природе, као нротивпост свесавршеном Богу, који је с њим говорио; или каткада своју праведност, своје иснуњење истинског назначења човјечијег, као пцотивност изобличеним свештенидима и свему пароду; или најпослије — у истој иротивпости — неприсвајање себи другог права (и ако је и оп био свештеиик) осим права истинитог човјека? Ну у сваком случају, ми мислимо, да богослови узалуд поклањају главну своју пажњу књизи Језекиљевој, при објашњавању овог назива Христа Спаситеља. Језекиљ је говорио о себи, а има у Старом Задјету мјесто, гдје се сииом човјечијим назива баш будући Месија, пе као прости човјех^, него хгао божанствени; и несумњиво је, да је парочито ово мјесто, ово виђење пророка Данила сам Спаситељ, чесго пута, примјехвивао на Себе. У њему се и налази одгопетка овога питања, које иас занима. Ово је мјесто добро познато свима, који су изучавали свето Писмо или догматичко богословље. Пророк Данило видио је различита звјерска чудовишта, која су господарила над земљом и над народом светим и гчжорпла гордо против Бога. Ипак власт н>ихова није дуго трајала. »Гледах, докле се поставише пријестоли и старац сједе, на ком одијело бијанхе бијело као снијег, и коса на глави као чиста вуна Суд сједе, и књиге се отворигпе звјерима се узе власт и нредаду се да се казпе 01-н,ем. Па ко умјесто њихове кратко времене владавине добива вјечну власт? Видјех у ноћпим утворама, и гле, као сип човјечији иђаше с облацима небеским и дође до старца и стаде пред њим. И даде му се власт и слава и царство, да му служе сви пароди и племена, власт је његова власт вјечпа. која неће проћи, и царство се његово неће расути«. (Дап. 7.) (Наотавиће ое.) Нратак преглед црквено-школсиог и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Автономне вијести. Сједнице. Велики црквени е.уд имао је 10. јуна 1906 у Сарајеву своју другу редовну сједницу, о којој ћемо извјештај у наредном броју донијети. Велики управно-просвјешни савјег сазван је у сједницу за 16. (2У.) јуни прије нодх1е у 9 часова у Сарајеву. Епарх. црквени суд у Сарајеву држао је 25. маја своју редовну сједницу, на којој су између осгалих нредмета и ови ријешепи: Нарох добрињски Петар Стапић по сопственој молби премјештен је у привр. својству за администратора парохије которачке, а добрињсхм парохија привремено повјерена пароху височком на опслуживан>е. — Опоменут је свештеник Д. У. да у будуће парохију своју без добивеног допуста не оставља, па макар и замјеника у мјесто себе поставио.