Источник

Бр. 9.

ИСТОЧНИК

Стр. 229

А она четири велика мраморна ступца, поставише у велику цркву Пресвете Богородице Дјеве. Кад је сва радња готова била, стиже Аркадије, царевић с Нектаријем, цариградскии патријархом блажеиим, и много се задивише о красоти грађевној и великолијепој. И блажени Нектарије, патријарх уз припомоћ свештенства многобројног, отслужи свети чин обновљења. — И тада нарекоше име обитељи светој: „Царска и Патријаршка обитељ". А кад су извнјестили Теодосија, цара побожног о љепоти и красоти храма и обитељи свете, много се обрадова и поново посла дарове многе и скупоцјене. А сувише дарива неколика села и метоха. И Плакидија, шћер његова љубезна и побожна, посла из Рима много златних и сребрних сасудова и другијех разнијех ствари скупоцјенијех. * Године 6370 од створења свијета, а 862 од рођења Христа Господа нашег, Арави, непријатељи хришћанства освојише острово Крит и сва острова њему оближња. И неки од непријатеља овијех, дођоше да опљачкају ватопедску свету обитељ. А њих је је из даље угледао јеро!ђакон, који је вршио службу послужитеља светог олтара. И он је познао њихову намјеру злу и грјешну много. Па узе јерођакон овај крст од дрва часнога н икону чудотворну пресвете Вогородице и смјести светиње ове код студенца близу свете трпезе. Уждио је пред њима свијећу воштану, па извор хладни водени — затрпао камењем, како га нијесу могли наћи непријатељи они зли. Тада је кренуо јерођакон да бјежи, али га непријатељи ухвате и са осталнма у ропство одведу. А манастир су са свим и опљачкали и опустошили. А неки калуђери бјеху отншли на работу у метохе манастнра светог, па кад се повратише те вфоше манастир опљачкан и опустошен, јако се смутише и ожалостише. Али ипак не отидоше из опљачканог и опустошеног манастира, него у њему остадоше живећи у великој сиротињи а непрестано радећи и Богу се молећи. . И гле, неостави их пресвета Богородица! По вољи Божијој и Њеној, стигоше им из Адријанопоља искушеници: Атанасије, Николај и Антоније да се закалуђере!