Источник

Стр. '230

И С Т 0 Ч 11 И К

Бр. 9.

Ови побожни људи донијеше собом три хиљаде златног новца тада званог „влора". И с новцем тим лијепо обновите храм и обитељ свету. А они се закалуђерише, богоугодно поживише и часно и свето свој овоземни живот свршигие. Кад за владе Нићифора, цара хришћанина, хришћани опет повратише Крит и остала острова. И међу ослобођенијем робовима бјеше у здрављу добру, и заробљени онај јерођакон и послужитзљ светог олтара храма ватопедског! А кад стиже у свету обитељ, он непознаде братство ново, а ни оно непознаде њега. И он учини метаније свијема — и каза им гдје је скрио свети крст од дрва часног, и икону пресвете Богородице коју називаху „Ктиторска". И отидоше сви на извор водени, близу свете трпезе, размакоше насуто камење, и нађоше здраво: свети крст дрва часнога и икону свету ктиторицу ватопедску! И гле чуда! она, иста свијећа, —' коју је јерођакон уждивену оставио, — гораше пред њима! И кроз толико година недогоре она нити се утули! Па с пјевањем светих пјесама, дигоше ове светиње и поставише у свети храм: на њихово мјесто пређашње. А од времена тога, и у спомен догађаја чудесног, поје се ту у сваки понеђељак вечер: „Иараклис" — пресветој Богородици, а у уторак рано литургија света. И старац онај отац јерођакон, — предузео је своју пређашњу службу у светом олтару. Али послије мало времена преселио се у небесну вјвчност, коју нека и нама Господ удијели кад свемилостиво саивволи! * * * Хришћани! И чудо ово преславно утврђује нас у увјерењу, да не ћемо остати без помоћи пресвете Богородице: кад је призовемо с чистом вјером, каквом бјеше испуњен Аркадије царевић. А чудо ово прекрасно свједочи нам, да је Вогу угодно: да Му се на земљи подигну храмови свети, великолијепи. И минемо ли гором или долом Српства нашег раскомаданог и многострадалног, наићи ћемо на овај или онај бивши споменнк побожности из сретне и славне прошлости Српства нашег драгосног. Јер, сматраху цареви, краљеви, богаташи и великаши наши круном дијела добријех, да зидају цркве и манастире Божије.