Источник

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 255

својом отаџбином. Камо смјера наш савјет ? Да управимо своје мисли ономе, 15 ) што је горе и тамо учврстимо ствој стан, тамо сачувамо своје благо, тамо пресадимо своје срце — јер гдје је наше благо, тамо је и срце наше, 6 ) — да увјек обратимо свој поглег очинској љепоти и по том узору украсимо своју душу. Св. Писмо вели, да Вог не гледа ко је ко. 7 ) Па и твоја личност нека је без сваке прљавштине! Оно, што је Божанско, чисто је од мржње и сваке мрље страсти. Нека те не наруже страсти као мрзост, надутост или иначе шта, што Божанску љепоту нагрђује. А успијеш ли у том, тад призивај без устезања Бога и називај господара свемира својим Оцем! Он ће те погледати очинским очима, обући те у небеско рухо, украсити те прстеном, на ноге обути обућу св. јеван^еља, да управиш твој пут на више, повратиће те натраг у твоју небеску отаџбину у Исусу Христу, Господу нашем, коме припада слава и хвала од вјечности у вјечност. Амин. (Наставиће се).

Син Човјечији. — Написао: епископ Антоније. С руског превео Војислав БориЂ. (Наставак). Читаоци Новог Завјета тешко ће моћи посумњати у то, да се Господ позивао баш на ово виђење, називајући себе у неколико изрека сипом човјечијим. Јудеји су видили у ријечима Дапиловим предсказивање о Месији, кога су они замишљали као судију свих народа, који обнавља царство израиљско и потчињава му сва племена земаљска. Овим пигањем обраћа се Христу и Никодим: »Јеси ли ти тај, који мора доћи како то пророци прорекоше?« Господ не пориче тога, али нрво указује на то, да Он није само узвишепи човјек, као што су Јудеји тумачили пророштво Данила, него и Бог, који је себи умалио, а друго, да се Он не јавља ни нротивно њиховом очекивању (основаном на ненравилном разумијевању истога иророштва) као судија, или ако се јавља као такав, то се јавља у сасвим другом, чисто моралном смислу. Само таковим позивањем сабесједника на пророштво постаје разумљива дошљедпост бесједе: »Да, Ја сам тај, Који ће доћи до старца, али знај, да се нико не попе на небо, осим онога, који сиђе с неба, Син Човјечији, који је на небу Јер не посла Бог сина својега на свијет, да суди свијету« и др. (Јован 3). Још се више приближавају виђењу Даниловом шљедеће Христове ријечи: »Кад сједе Син Човјечији на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех« (Мат. 19, 28). Овамо се односе и ријечи апостола Иавла: »Не знате ли, да ће свети судити свијету?« (1 Кор. 6, 2). ») Кол. 3, 1. «) Мат. 6, 21. ') Римл>. 2, 11.