Источник

Стр. 276

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

прекинути морао, отворило му се у скоро ново поље за рад у Тулузи, гдје је он год. 1854. читав пиз проповиједи изговорио. Фолгера у овој књизи износи кратак преглед о апологетском методу у опће (стр. 5—14), а затијем прелази на садржај и план проповији Лакордерових, те приказује тенденцију и његов начин нредавања. Књижица Фолгерова је врло привлачна и интересна студија, која пас упознаје са особинама и раДом чувенога француског проповједника, да његове проповиједи са још већом љубављу и пажњом читати можемо. — У издању »Матице Српске«, као 18 књига, а уједно и као први део зборника историјских докумената изашла је расправа свештеника и гимнасијског катихете у Беловару Радослава М. ГрујиЛа са натписом: »Како се поступало са српским молбама на двору ћесара аустријског последње године живота патријарха Арсенија Ш. Чарнојевића« Подробнију оцјену на ову књигу доносимо на другом мјесту овога листа. — Као 119. свеска „Књига за народ«, које из задужбине Петра Коњевића издаје Матица Српска, изашле су поуке за пародно просвећивање, које је написао биоградски професор Иавле Аршинов и ставио под заједнички натпис *Уму и Срцу«. Осим предговора, који је написан с пуно корисне поуке, има у овој књижици 36 чланчића. — У најновијем свеску Летописа »Матице Српске« (књ. 238) истичемо расправу академика Јов. Н. ТомиИа »Из историје Сењских Ускока 1604.-1607.«, у којој нам на основу богате грађе млетачкога архива пружа веома занимљиве податке из живота јуначких ускока. Од велике је вриједности расправа рускога естетичара Николаја ИвановиЛа Коробке. М. Горкоме. Коробка је веома брижљиво анализовао производе Горкога, те нам јасно окарактерисао овога даровитога руског писца, као и његов положај у новој руској литератури. Као и остале тако се и ова свеска Летиписа одликује богатством оцјена, приказа и књижевних биљежака. Између оцјена истакнућемо лијепу и тачну оцјену Марка Цара на приповијести Милана Будисављевића »Тмурнн Дневи« у издању Пахера и Кисића. Јов РадониД пак приказује доста опширно први свезак другога дјела »Словенских Старииа« од проф. прашког свенаучишта дра Лубора Нидерла. У овом свеску приказује Нидерле разне теорије о сеоби Словена на Балкан, па онда износи своје мишљење о томе веома важном питању, пружајући у пошљедњој глави и своју теорију о сеоби Срба и Хрвата на Балкан. И ако Раданић замјера писцу да је у својим закључцима који пут смио и одлучан, ипак веома хвали ово дјело, преноручујући да би пошљедње четири главе ваљало на српски превести. Тих. ОстојиЛ приказује четврти тбм капиталнога дјела »Черногор'1'л в-в ел прошломЂ и настолшемЂ« од П. Ровинскога. У овом четвртом тому изнио је Ровински етпографске особине Црногораца и своја опажања о народној усменој књижевности. Остојић се похвално изражава о раду Ровинскога, замјерајући му једино поглавље, гдје је говор о језику, иошто се ту Ровински иоказао као обичан дилетант. У другом приказу истиче Остојић важност публикације Малоруса Зенона Кузеље о матдарском краљу Матији Корвину у словенском народном иредању. У том раду труди се Кузеља да протумачи, зашто је у словенској народној поезији Краљ Матија постао тако популаран, откуда су потекти мотиви који су се прнвезали за његово име и како су се формирале приче и пјесме о њему. Ту задаћу, по мишљењу Остојића, испунио је Кузеља веома добро. У одјељку »Географија и етнографија« приказује Јов. ЖивојновиЕ расправу Емила Цветића »Стара Јаго-