Источник

Вр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 301

јарам, какав је Он сам често правио у дрводјељиној радионици. Он је добро знао разлику између глатког и храпавог, неуглађеног јарма; разлику, којом утиче иа стрпљиву животињу, која га иоси. Па шта је терет, бреме, што Хришћанин има да носи? Није то неко нарочито бреме, које се товари само на Хришћанина — м ука, коју само он има да сноси. То је бреме што цијело човјечанство носи — једноставно живот, човјечији живот, опште бреме, које сви морамо носити од бешике до мотике. Христос је увиђао да људи тешко подносе живот. Некима је то умор, другима неуспјех, многима трагедија а свима борба и бол. Проблем читавог свијета је: како да се носи то животно бреме? — Христова одлука гласи: „Носите га као што га ја носим!" Гледајте га са моје тачке гледишта! Растумачите га по мојим принципима! „Узмите јарам мој и научите од мене!" Мој јарам право лежи на врату и за то је бреме моје лако. Овим ее неће да рекне е вјера разрјешава од ношења терета. То би значило ријешити некога живота, јер живот је бреме. Хригаћанство хоће само да га учини сношљивим. Христов јарам је просто његова тајна за олакшавање живота — његов пропис и метод за најбоље и најсретније живљење. Људи се опремају за рад и борбу у животу на врло несретан и неприродан начин. ЕВихова опрема „јарам" је неуглађена и неудесна а уз то је поставе на најосјетљивије мјесто. На тај начин је трвење и напрезање несношљиво. Ова осјетљивост се, непреСтаним дражењем, све више повећава док цијела нарав не постане поврједљива и раздражљива. То је један између остадих извора, такозване осјетљивости. Та је болест, успркос наивном имену, један од вајозбиљнијих извора немиру, неспокојсту у свијету. Осјетљивост је, кад постане кронична, болешљиво стање унутрашње нарави. То је самољубље у акутној мјери. Да се та болест излијечи, треба „јарам" премјестити на које друго мјесто. На тај начин ће нас људи и ствари додиривати преко новог и можда још неупотребљиваног дијела наше нарави. Да постанемо „кротки" и „смјерни" док се стара нарав не укочи од нерада. Лијепо је дјело Хришћанства да доводи у сугласје животно бреме са онима, који га носе. Оно има савршен чудан дар за лијечење. Без икаквог насиља на човјечију природу изравна га са животом, доводећи у хармонију све околне ствари, дајући онима, који су већ свладани умором и огрезли у прљавштини свјетској, нову драж живота. Функција олакшакања свјетских брига састоји се једино у промјени перспективе и у мијењању саразмјера ствари. Тежина терета зависи од привлачне силе земљине. Рецимо да се уклони та сила. Једна тона