Источник

Стр. 308

источник

Бр. 12. и 13.

надмашује све, преузеда је владу над свим а не влада никаквом спољном сидом и тиранстком и не држи у шкрипу страхом и присилиим мјерама оно, тто јој је подложено. Јер врлина мора бити чиста од сваког страха, неподложена присилним мјерама и слободном вољом добро бирати. А све добро састоји се у битности, у подређености снази, која оживљује. Пошто се је људска природа дала отрћи од сазнања добра обманом а наша воља пође противним правцем, то је све зло у човјечји живот продрло, пошто на небројеним путевима смрт над природом стоји, јер свака врста зла уједно нам је пут у смрт. Пошто смо ми пак тако моћној сили предави а због нападаја страети смрти изложени, то ми с правом молимо, да нам дође царство Божје. Јер никако се друкчије не можемо отрћи злој сили покварености, него ако се животворна снага у нас опет поврати. Када дакле молимо, да нам дође царство Вожје, то ми тим ријечима молимо Бога: да избјегнем зло, да се ослободим смрти и искупим од окова грјешних. Да не влада више надамном смрт, немоћна нека је надамном снага зла, да ме не свлада борба и да ме гријехом не заробе, него нека ми дође царство твоје, да бјеже од мене или, још више, оду у неповрат страсти, које ме распињу. „Мки> нсчездгп*. дмлгк, дд исчезнВтт*: глкцј таетт* вогкт» ш пицд огн/Л, таки> да погикнВтт* гр-кшницм С5 лицд Н ож У а ". 1 ). Нити оставља дим, када се по ваздуху разиђе, трага свога постојања, нити остаје трага од воска, кад у огањ дође, него се и восак, хранећи својом материјом пламен, претворио у пару те као и дим потпуно ишчезао. Тако ће, кад нам дође царство Божје, ишчезнути све, што сада снаге има. Јер тама се не може одржати, кад дође свјетлост, нити болест, кад долази здравље. Страсти не могу да дјелују, кад је душа мирна; нестаје смрти, ишчезава пропаст, кад у нама живот влада а нетљеност своју снагу испољује. „Дл прТндетТЈ. цлрстви ткое". Слатка ријеч, којом ми баш ову молбу Богу шаљемо: Непријатељска војска нека доспије у неред, а јато непријатеља нека ишчезне, нека се оконча борба меса против духа; нека се у тијелу не задржава непријатељ душе, да видим царску љепоту, војску анђеоску. „Падетчк № странк! твоја тисаш,л, и т<иа одесн8|о тше, к г к т*к'к жс не приклижнтсА" а ). Многобројни су противници; али само онима, који су без твоје помоћи ; страшно је то пак за нападнутога само дотле, док је сам. А кад царство твоје дође, пестаће бола, туге и уздаха а наступиће, живот, мир и радост. Или, као што Лука исту мисао јасније казује, призива онај, који хоће, да дође царство Божје, помоћ св. Духа? Јер тако каже у

Ис. 67, 2. *) Ш. 90, 7.