Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 309

оном св. Јеванђељу мјесто: „дд прТидсттч царстш твое". Свети дух, каже он, „Нека нам дође и нека нас очисти 1 ). ТПта ће на то они рећи, који се дрским језиком дижу против св. ГГисма? С ка;квим расположењем ионижују они достојанство царства до ропства? Јер затпто понижују у борби против Бога, оно, што Лука назива св. Духом а Матија назва царством, до подре^ених створова, приписујући исто не природи, која влада, него природи, која је свладана? Створење служи у ропству, ропство пак није царство а св. Дух је царство. Дакле о'н је ван заједнице са створењем. Јер што влада, не може бити побјеђено; а што није побјеђеио, није створење. Јер ознака створења је ропство. Па кад је дух цирство, зашто неће да признаду господство они, који никада нијесу научили ни Вогу се молити и који не знају, ко чисти оно, што је окаљано и ко је вадобио моћ царства? „Нека дође твој св. Дух", вели он, „па нека нас очисти". Нарочито и одлично је дјеловање св. Духа, да чисти и гријехе прашта, као што и тврди ријеч св. Јеванђеља"). Кад оно дакле доказује, да св. Дух гријехе прашта, то уједно и свједочи о његовом божанству. А то вели апостол и о Јединородном, да Он, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране Оца 3 ). Једна је дјелатност обојице, св. Духа, који од гријеха очишћава, и Христа, који је учинио собом очишћење гријеха. Кад им је дјелатност иста, то им је тада и моћ иста. А кад је моћ и дјелатност једна иста, какву разлику можемо ми чинити у ономе, у чему не налазимо разлике у њиховој моћи и дјелатности? Као што не можемо .код две особине свјетлости, осветљивања и сагоревања, спајање истих смаграти промјеном предмета, тако неће ни један разборити, који је из св. Писма упознао дјелатност Сина и св. Духа, разликовати суштаства. А сад је већ унапријед утврђено изрекама побожних, да Отац и Син имају једнака суштаства, пошто је немогуће, да се именом Вожјим означава оно, што је неједнако. Као што се клупа не назива сином столаревим а ни један разуман рекао не би, да је грађевинар сина саградио, него се називом Син и Дух нешто означује, што је природом спојено, то не могу, ка], су два предиета у тијесној веза са једним, ни међу собом они стајати у различитом одногаају. Кад је Син са Оцем по свом суштаству једно, па је, да не буде св. Дух туђ суштаству Сина, то и доказано једнаком њиховом дјелатношћу, то је према томе доказано, да је суштаство св. Тројице уедно, и да се не мјешају сва својства, У Септуагинти и у Вудгати Лука 11, 2. Не гласи то мјесто тако. Уиореди ТишендорФово ивдање Н. Завјета. ») Јов, 20, 22, 23. ») Јевр. 1, 3.