Источник

Стр. 328

ИСТОЧНИК

Бр. 12. и 13.

КњиЉевне оцјене и прикази.

Књиге »Матице Српске« бр. 18. Зборник историјских докумената 1. Како се поступало са сриским молбама на двору Несара австријског последње године живота иатријарха Арсенија Ш. ЧарнојевиЛа. Од Радослава М. ГрујиКа. У Новом Саду Издање »Матице Српске« 1906. вел. 8°. Стр. 78. Цена 1 круна. У својим издањима за ову годину отворила је »Матица Српска« у Новом Саду нову серију а наиме Зборник, у коме ће поглавито публиковати грађу за повјест Срба у Угарској. Овај рад »Матице Српске« свакако је за похвалу, јер се већ одавна осјећа потреба систематскога издања извора за историју Срба у Угарској. До сада су појединци публиковали историјску грађу у повременим научним органима и часописима. Публиковање те гра^е било ја дакле случајно, разбацано, па ушљед тога и тешко приступачно. Матичин Зборник хоће да уклони те незгоде, јер ће у њему по неком извјесном плану приопћена бити најглавнија грађа, па ће тако испитивачи српске прошлости у Угарској имати прикупљену грађу на једном мјесту, те према томе боље схватити и разумјети ту прошлост, а са бољим позпавањем те прошлости лакше се наћн и оријентовати у садашњим приликама. За примјером Матице Сриске ваља да пође и Саборски одбор, те да вотира извјесну годишњу суму за публиковање најважпије повјесне грађе из карловачког митрополијскога архива. У првој свесци Матичиног Зборника објављује вриједни свећеник Рад. М. Грујић занимљиву грађу из првог перијода српске прошлости у Угарској, из доба патријарха Арсенија Ш. Црнојевића. Ову грађу нашао је Грујић у бечком дворском ратном архиву, камо је доспио посредовањем заслужнога књижевника, сада већ покојнога генерала А. Ђукића. Највећи дио овога издања заузима тајна информација кардинала и примаса Угарске грофа Колонића цару Јосифу I. на представку патријарха Црнојевића, поднесену Бечком Двору у марту 1706. Ову знамениту представку патријархову, у којој су отворено изнесени постулати српскога народа, приоићио је но једном пријепису Јов. Радонић у Летопису Матице Српске за год. 1903. а Грујић је у овој публикацији приопћио поново латински текст ове представке са кардиналовим одговором на поједине тачке. У уводу окарактерисао је Грујић политичке прилике у ћесаревини као и положај неких дошљака у новој домовини, истичући какве су неприлике имали да претрпе православни Срби од свјетовних и духовних власти. Стари патријарх Арсеније, који је посред тешких прилика морао да напушта са својим народом своју стару отаџбину, умио се наћи у новим приликама нове отаџбине. Из читавога његова рада види се, да је потпуно појмио тадашњу ситуацију српскога народа. Нови дошљаци Срби као добри ратници имали су у првом реду да послуже интересима хабзбуршке куће, имали су да бране интересе хабзбуршкога дома како према непријатељима споља тако и према Мађарима, који почетком ХУШ. вијека показују изразиту тежњу да се извуку испод власти куће хабзбуршке. Та задаћа намијењена бјеше Србима и као таковим дате су им привилегије, које су их одвајале од осталог становништва у земљама круне св. Стевана. Но тај њихов привилегован положај. разумије се, није се слагао са интересима Мађара, чиме се и тумачи нереспектовање српских привилегија од сгране мађарских власти. Трагичан положај нових дошљака Срба огледа се дакле у томе,