Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр 329

што су Срби били сгављени посријед мађарских интереса и интереса куће хабзбуршке, а тај положај требало је да је Грујић у уводу јаче истакао и нагласио, јер је тај положај остао и на даље такав исти; тај положај је и на даље био мјеродаван по судбу српске цркве и народа у Угарској. Информација кардинала Колонића на ггредставку патријархову од велика је интереса Из ње се сасма јасно види како римокатолички клир тежи да српски народ приведе у крило уније Види се даље и то, да су и двор и дворски мјеродавни политички кругови расположени за унију, само што Држе да тадашња бурна времена (устанак Ракоцијев) нијесу погодна да се отпочне интензивно радити на тако важЕгом чину. С друге стране представка патријархова пружа нам јасно свједочанство о живој националпој свијести тадашње српске генерације. Тадашњи Срби траже слободан избор митрополита, слободно исповиједање вјере, неограничено право подизања цркава и школа, ослобођење од десетка и других дажбина, истичући при том своје велике заслуге за кућу хабзбуршку и своју приврженост према владарима хабзбуршког дома. Два свијета, двије културе стоје једна према другој. Слабија даје енергичне покушаје да се отме превласти надмоћније културе, а моћнија култура, потребујући физичку снагу слабије културе, не напада свом сиагом, остављајући да у згодном моменту изведе своје планове и намјере. То је у главном обиљежје тога времена и то се најбоље испољава у представци патријарха Арсенија Ш. Црнојевића и одговору кардинала Колонића. Норед информације Колоиићеве приопћио је Грујић из архива Дворске Коморе занимљиву молбу Арсенија Ш. цару Јосифу I. у ствари Даља, пензије и потврде купљене куће у Пакрацу и упутство Дворске Коморе Кр. угарск. дворској канцеларији да по налогу цареву нареди уобичајено заштитно писмо за патр. Арсенија Ш. Црнојевића и народ српски Из истога је доба и молба натријарха Арсенија Ш. Ратном Савјету у ствари заштите народних привилегија као и заштитпа диплома цара Јосифа I. за патријарха Арсенија Ш. и српски народ, које је Грујић приопћио из архива Дворског Ратног Савјета у Бечу. Г. Грујић заслужује признање за публикацију и тумачење овијех докумената а његова марљивост и интензиван рад на прикупљању грађе за новјест Срба у Угарској дају нам иуно наде да од њега имамо још досга очекивати. Ј. Р-%. Ст. Станојевић, Књиге и друго у старнм српским заиисима. У Новом Саду штампарија српске књижаре браће М Поновића 1906. Вел. 8 3 . Стр. 72. Позната је важпост старих српских записа и натписа, јер нам они пружају драгоцјену грађу за политичку и културну повјест нашега народа. Љубитељи српске прошлости већ од неколико деценија марљиво су биљежили заиисе и објављивали их по нашим научним органима и часописима, па и у нашем часопису Источнику публикован је врло велики број старих српских инскрипција. Ну та прикупљена грађа није могла донијети онолике користи како би се то могло очекивати према њеном обиму. Незгода је бнла што је била разбацана, те је научник, приступајући обради једнога питања, морао прије свега много времена утрошити на прикупљање и сређивање разбацане грађе. Сада је ту незгоду 5клоиила Срп. Краљ. Академија систематским издањем старих српских записа и натписа у три тома под редакцијом академика Љуб. Стојановића. Корист од оваке систематске збирке инскрипција исказала се на брзо. Неколико мјесеци након