Источник

Бр. 16.

источник

Стр. 399

КњиЉевне оцјене и прикази. Историја српске књизкевности, саставио Јоваи Грчић. Друго поирављено издање са сто и четири слике. У Н. Саду издање сри. књижаре и штамиарије Ђраће М. ПоиовиНч, вел. 8° X 368. Цијена 4 круне. 11ред нама је књига, које натпис истакосмо горе. Књига ова доживјела је ево у врло кратком размаку два издања. Кад бисмо по овој појави закључивали о квалитету ове књиге, могао би испасти повољан суд. Но на жалост није тако, као што ће се чути из даљега тока ове оцјене. Књижевност једнога народа, усмена и писмена скупа, приказује нам душевни развој тога народа. У њој се огледа, сад мање, сад више, као у огледалу психа тога народа, мишљење, расуђивање, идеје покретнице, аспирације, наде, јади и боли, једном ријечи ту се слика народни карактер. У литератури налазимо, ако је ова довољно развнјена, најбољи путоказ и мјерило за проучавање народнога генија, у њој је грађа за психологију народа и друштава. Али само она књижевност пружа нам ту грађу, ако је поникла из народне душе, иначе је туђица, која ће прије или послије морати угинути. У овакој ћеш књижевности заман тражити трагове народне душе. Ако их нађеш ма и у најмањој мјери, неириродни су, закржљали, те ћеш их једва препознати као биљку из тропских крајева, кад је пресадиш у хладније крајеве. Проучавање народне психе је од веома велике потребе, ако си рад, да тај народ напредује у култури и у срећи. Ово је потребно и за културнога историка, и за законодавца и за управу; у опће за све оне, који, било како му драго, управљају народном судбином. Ко хоће да узгаја генерацију, мора схватити дугневне способности. Овим веома тешкнм и замршеним проблемима дивијш су се људи свију вијекова и времена — Народ је сума појединаца са исто толико разноликих, колико истовјетних карактерних црга. За то се и говори, да сваки човјек нма карактер свој, којим се разликује од осталих. Као што је карактер појединца подвргнуг модификацији; тако је исто и с појединим народима. То све зависи од времена, када живимо, од узгоја, који добијемо, од друштва, у којем се налазимо. Као што ово видимо код појединца, тако ће вјешто око све то наћи ти^апз ти{апсИз код народа. Вријеме је необично моћно, и утиче на народ, на човјечанство, необично јако. Колика ли је разлика између данашњега времена и прије 3—4 хиљаде година! Завиримо у ондашње књиге, а завиримо у данашње, каква огромна разлика! А како ли ће послије нас бити након више хиљада годипа! Као што се појединци друже, један од другога много чега прима, добро и зло, тако се друже и поједини народи Народи се мијешају, културнији утичу на некултурније у сваком погледу: на ношњу, обичаје, мишљење, рад и т. д. Тако се врши и процес асимилације појединих народа а не бруталном силом. Нађу ли се пак народи, по карактеру врло различни, под истим или сличним утицајем, то ће примити одатле нешто, у чему ће се један другом приближавати. Одатле потиче сличност у мелодијама Срба, Руса и Румуна и то пуна сјете и можда чак и ресигнације. Како ли одјекују руске степе тужно и жалосно, када младо чобанче својим сребрним гласом стане извијати думку\ А зар је веселија румунска дојна, а да и не говоримо о нашим српским напјевима?! Турски и татарски јарам а и њихов живот оставише то у насљество потоњим генерацијама. — Оваки и слични утицаји одрже се више стољећа у души народиој и јављају се код појединаца