Источник

Стр. 402

источник

Бр. 16.

Затим се прелази на набрајање старих споменика. Требало је да буде што прегледвије, поредати споменике по писму, као гато се обичава. Историјат појединих споменика није потпун а гдје гдје и нетачан. Тако код Асем. споменика вели се, да је Асемана послао папа Климентије ХП. а управо је ХШ. Споменик није писан у Бугарској, осим ако г. писац трпа и Маћедонију у Бугарску. То нам засвједочава Синаксар, у коме су набројани Македонци свеци као н. пр. Нестор, Димитрије и Теодор, Солуњани; еп. Климентије из Велице, Јевсевије Струмички и др. Спомињући издање Рачкога, требало је споменути одличну расправу Јагићеву, као увод у ово издање. Рачки је издао ћирилицом а прије њега Чрнчић латиницом. Ниједан од старих словенских споменика није датиран па ни Зографско Јеванђеље. Само је датиран натпис на надгробној плочи оца цара Самуила од г. 993. Овај је споменик нађеп код Преспе језера а не Припе. Можда је ово штампарска погрешка. За сос!ех тапапиз требало је рећи, да га је писао Србин или Хрват јер се налази у тексту Србизми, Ненотпуни су историјати и кодекса Клочева и Супрасаљскога. Овим су се кодексом бавили Сразњевски (ДревнТе славлн. памлтпики мсоваго писвма 1868.), проф. Јагић (Допуне и поправци у У. Вс1. Агс1п\'), и Шчепкин (0 лзбш ^ Савинои книги 1900). Чудновато, да г. писац убраја у старе словенске споменике Путнанско јеванђеље, које је настало тек у XIII. в. Ово је пак један од млађих споменика јужноруских. Издавач се зове Емил Каљужњацки а не Каљужнацки. (Наставнће се ) Кратак преглед црквено-школског и просвјетног тћивота. У овоземној цркви. Велики црквени суд сазван је у своју Ш. редовну сједницу за 21. а велики управ.-иросвј. савјет за 23. окт. Извјештај о раду тих сједница донијећемо У идућем броју. Освећење цркве у Густовари. На Покров Богоредице освећена је новонодигнута црква у Густовари, протопрезвитерату и котару варцар-вакуфском. Освећење свршио је високопреосвештени господин Николај МандиЛ, АЕ и Митрополит дабро-босански уз саслужбу гг. протопрезвитера: Јов. Пећанца, Николе Рожића и Димитрија Јанковића, к. савјетника, те свегатеника Стојана Тркуљића пароха језерског и митроп. ђакона: Д. Лаччевића. На архијерејској литургији рукоположен је свргаени богослов: Васо Косорић за ђакона. На свргаетку службе Божије високопреосвегатени г. АЕ и Митрополит поздравио је., благословио и поучио присутни народ, који је с пажњом саслугаао очинску бесједу свог љубљеног архипастира. Нова је црква врло укусно и солидно грађена. Дугачка је двадесет а гаирока 9 метара. Сва је од тесаног камена, а најљепгаи јој је украс звопик, који је црвеним бакром покривен. Са врха звоника далеко се сјаји у ватри позлаћени крст. Сав рад и материјал стаје до 20.000 круна, од које је своте висока