Источник
Стр. 426
И С Т 0 ч н и к
Бр. 17.
елико тош,но тркп*кти 'гклЈ? /иладб к8пли-и8). Према овоме дало би се извести, да је овај молитвеник или бар његов узор настао из такова, који је прављен негдје у хладним крајевима*). Не би згорега било, да се и код нас млака вода употребљава, бар зими. И по формулама тим битним моментим а сваке св. тајне, разликује се наш рукопис од данашње праксе. Тако пр иликом миропомазања у нашем тексту читамо: печатк и ддрк стго д\д, док у црквено-слов. књигама гласи печатк ддра д\а гтаг «Ј. Можда ово „ печатк и дарк" одговара оној народној: коло и дјевојке мј. коло дјевојака? Код свештања масла не долази права формула овдје, гдје би требало, као што изискује пракса црквена. Мјесто ње, видјели смо, долазе неколика стиха из псалтира. али долази касније у реду другнх молитава. Ово је у најмању руку тешка повреда ове св. радње. Налази се с друге стране и формула уз помазивање и других, који то хоће, што је данашњој пракси црквеној непознато. Формулар вјеридбе пружа нам познату формулу у активу као и формулар за склапање другога брака и то и за вјеридбу и ва брак. Осим тога формула св. тајне брака је овдје краћа но обично, као што смо горе истакли. Код склапања првога брака не долазн ова формула никако, него мјесто ње долазе два стиха, који говоре више да је вјенчање свршено, а не да се свршава. 0 церемонијалним особинама нећу много да говорим, јер су све у садржају изнесене, споменућу између многих, да у св. тајни крштења долази с почетка овога формулара увођење дјетета у цркву, да, ако је мушко у сами олтар. У тајни јелеосвећења говори се о помазивању не само болнога, као што то црква изискује, него и свију осталих, која год хоће. У св. тајни брака говори се о везању руку епитрахиљем и др. Што се тиче појединих молитава, пјесама и одјељака из св. Писма, колико и како се разликују од данашњега текста било је говора у садржају а биће још ниже доље. гдје будем говорио о тексту с лексикално-граматичне стране, јер ћу ту огатампати неколика дијела као пробе овога текста. Све су ово важна оступања, којима се одликује овај текст, те ТИМ изискује особиту пажњу. (Наставиће се.) *) У колико ће бити ово оправдано, не могу ништа рећи. Ко је у повољној прилици, те има при руци радње у овој ствари, у колико се још сјећам: Збирку Гочрову, радњу Горскога и Њевострујева о Кипријанову молитвенику, Мансветова и др учиниће услугу практичној црквеној литератури, ако би тамо нашао што слично овом тексту.