Источник
Стр. 428
ИСТОЧНИК
Бр. 17.
и с обзиром на методу и на избор градива Нити у нредговору, нити иначе гдје г. Милутиновић не спомиње, да му је подлога била та књижица. А кад му сравнимо градиво у његовим катихезама са градивом >Прве наставе у вјери«, вндјећемо, да се само у новозавјетном градиву, почевши од 16. катихезе, држи раснореда у Вукићевићевој књизи. Старозавјетно градиво и основне религиозне појмове разврстао је он друкчије, него што је у учебнику, а донекле и друкчије него што је у паучној основи. Је ли имао нраво: — Одговарамо — потпуно. Из његове се књиге види, да је размишљао и о научној основи, и ако се у главном држи данашње, а у примједби на пошљедњу катихезу и изрично каже: ^очекујемо нову наставну основу«. Да је очекивао, да се напише прво згодан учебник, ко зна, можда би у томе очекивању и остарио, па га прошла воља за рад. Овако је разредио градив логички и методички тако, да баласта у његову градиву нема, а у главном је све ту (и ако би могло бити негато и више), што треба дјетету у I разреду основне школе. Прилике су га дакле приморале, да тако ради. Ако је хтио, да систематски ради, друкчије није могао радити. Сад да видимо, како је израдио своје катихезе! На првом је мјесту питање, који је наставни пут претежно изабрао. По мишљењу најврснијих педагога најодличнији пут у елементарној обуци и најпотребнији јесте аналитички. Пошто религиозна обука има највише посла с појмо вима, то ће свакако најзгоднији пут бити логичко-аналитички или индуктивни. Реално-аналитички можемо употребити само у извјеспим партијама, па и онда се с њега мора опет прелазити на индукцију. Индуктивни пут води дијете за руку корак по корак на више, најбоље му проширује интелект, најзгодније му тумачи појмове. Нијесмо ради, да овом приликом доказујемо и одлике синтетике ; која се такође доста мора употребљавати (особито за склапање синтетичних дефиниција), јер држимо, да су ти основни појмови јасни сваком напредном вјероучитељу. Како ће спајати синтезу с анализом, и то је његова ствар. Него сад само то истичемо, да је индуктивни пут претежно најзгоднији у цијелој елементарној обуци. Г. Милутиновић је и ту погодио пајбољи начин. Индукција му је пекад тако пластична, да је можеш тако рећи руком опипати Почевши од I. степена припреме, скоро у свима његовим катихезама видимо Лијепо развијену логичку анализу. Специјално шеста му катихеза на II. степену красном индукЦијом шири дјечји хоризонат. Да г. М. лијепо влада и реалном анализом, показао је врло лијепом разрадом II. степена у 2. катихези, у којој је у првом дијелу развио градиво реално — аналитичким путем, а затим лијепом логичком анализом растумачио дјеци догмат, да је један Бог. (Наставиће се.)
Кратак преглед црквено-школског и иросвјетног Љивота. У овоземној цркви. Извјештај о раду VIII. сједнице епархијског црквеног суда у Ваљалуци од 5./18.^октобра|1906., држане нод предсједништвом Његовог Високонреосвештенства господнна Митронолита Евгенија. Издана је наредба катихетама, да у народним основним школама уче дјецу читању апостола, и уједпо је умо-