Источник

Стр. 434

И С Т 0 Ч П И К

Вр. 18.

НЕЗВАНИ^ЧНО. Хартманова филозофија религије од 1)га Вранислава Иетронијевића. (Наставак.) ДРУГИ ОДЕЉАК. Хартманова Психологија Религије. Религија је, тако Хартман почиње евоју филозофију религије, пре свега један психички феномен у човечанству, с тога се мора пре свега као такав и да посматра. Животиње немају религије; истина да домаће животиње у свом односу према човеку показују извесан аналогон религијског односа, али то још није религија. Религија може постати само онде где осим субјекта, који је носилац религијске функције, постоји још и објект, на који се та функција односи. Тај објект мора бити над човеком, он мора стајати над човеком тако као што вшие биће стоји над нижим. Објект религијске функције назива се Бог и обратно Вогом се може назвати само објекат религијске функције. Религијска функција може се према томе дефинисати као однос човека према Богу и тај се однос према три основне психичке функције духа човековог јавља или у престави или у осећчњу или у вољи. Према томе ми имамо да посматрамо прво религијску функцију као преставу, затим као осећање и напослетку као вољу. То је посматрање религијске функције са људске стране њене; остаје затим још њено посматрање са Божанске стране, које се, као што ћемо видети, неда одвојити од њеног посматрања са чисто људске стране, зато њено посматрање са божанске стране мора бити двоструко, мора у исто доба бити и посматрање њено са људске стране. Престава Бога чини основ религијске функције као преставе. Религија без преставе Бога, дакле атеистичка религија, није могућа и будизам само привидно чини од овога изузетак, пошто у ствари ништа (нирвана) игра у будизму улогу Божанства. Нрестава Бога то је начин на који је Бог дат или стављен у свести човековој као субјекту религијске функције. Тој престави као и осталим преставама религијске функције мора се нужним начином придати трансценденталви значај, т. ј. истинитост, реалитет у објективном смислу. Кад ово не би био случај, онда би религија почивала на чистој илузији и онда би била дужност разумног човека, да се од те илузије ослободи. Оправданост религије немогуће је спасти на (Кантовом) стано-