Источник

Стр. 500

источник

Бр. 19.

Шири епарх. уирав. и нросвјетни савјет и црквеии суд одржали су своју заједиичку с.једиицу 2./15. новембра 1906. у двораии српског пјевачког друштва „Једипства" у Бањојлуци. Након отворења сједиице Његовим Високопреосвештенством Госп. Митрополитом дијецезаном на предлог Пере Дрљаче донесен је закључак, да замјеници почасних чланова епарх. црквеног суда немају на заједничким ширим сједницама права гласа изузев случајеве кад замјењују којег одсутног редовног члана. Пошто је дневни ред допуњен још са једним предлогом Пере Дрљаче наиме, да се узме у расправу штоларни приход свештенички као и то, да се ријеши питање о потреби епарх. школског надзорника, прешло се на претресање појединих тачака дневног реда. Ријешене су молбе тројице свештеника и то: Стеве Поповића из Д. Подградаца, Миле Мачкића из Гор. Градца и Симе Бјелајца из Бос. Градишке, који су усљед болести и трајне неспособности, да даље врше свештеничку службу затражили мировину и надлежни црквени суд предложио је, да им се мировина дадне, те је сваком од њих одређена годишња мировина од 720 К, а почеће им се издавати мјесечно почетком 1907. год. и то свакога мјесеца по 60 К унатраг. Молба свештеника Цветка Шпирића, будући истога црквени суд није ставио у мировину, упућена је епарх. црквеном суду на претходно надлежно ријешење. Награда за катихизирање у општим народним школама одређена је за два сата недјељно 160 К а преко (2) два сата 260 К. Накнада за путне трошкове приликом катихизирања сасвим је укинута и закључено је, да се издаје једна награда за катихизирање свештеницима и у оним школама гдје је школа подјељена на мушко и женско одјелење. Седам свештеничких удовица обратило се молбама, да им се одреди колика било пензија из епарх. срестава, те је закључено да се дадне: Јованки Митровића из Санског Моста, која је изгубила мужа 1898. мјесечне пензије 20 К; Анђи Павића из Бос. Дубице, којој је муж преминуо ове године, исто толико; Савки Марјановића из Санског Моста, којој је муж умро прошле 1905. год., исто -голико; удовици Сави Грбића из Рујнице, која је изгубила суируга још 1893. год. 10 К мјесечно; исто толикј мировине дато је: Боји Крчића из Грабовца, којој је муж умро ове године; Стани Хаџића из Турјака, која је изгубила супруга прије три године и Јоки Дукића из Добрлина, којој је супруг преминуо 1892. Одређене потпоре поменутим удовицама издаваће се од 1. јануара 1907. унатраг. Сви свјетовни чланови приликом одређивања мировине свештеницима и потпора свештеничким удовицама изразили су своје мишљење, да треба како свештеницима, који су постали усљед болести трајно неспособни за вршење службе? тако и свештеничким удовицама дати што издашнију мировину и потпору. То мишљење чланова свјетовњака врло је лијепо тумачио Ђорђо Малић, који је више иута нагласио да је праведно и потребно наградити свештенике кад изнемогну, нарочито оне, који су стекли заслуга радом у свом народу, као и удовице њихове, које су без ичега остале по смрти својих љуци При одређивању потпора свештеничким удовицама и на свјетовне и на духовне чланове савјета и црквеног суда врло је неугодно дјеловала немарност и слаба брига некојих свештеника за њихове фамилије, јер и ако већ толико година постоји свештенички удовичко-мировински фонд, ипак некоји свештеници не хтједоше за времена осигурати своју породицу, већ је без ичега оставише, да