Источник

Стр. 562

11 С Т 0 Ч Н И К

Бр. 21.

У светом храму наћићемо ми и светитеља, којем је хрлм посвећен. Он ће опажено гледати, кагсви смо му дошли да га прославимо. Веселиће се света душа његова, ако му прилазимо намјерама чистијем и светијем, а баће му криво, ако су нам намјере зле и опаке. Па нека мисли наше буду упућене Богу и роду. Клањајмо се, метанишимо и крстимо се пред часиим крстом и светим иконама и пред њима се молимо Вогу и свецима за тјелесно здравље и душевно вјечно спасење! Молимо се и за владара, за старјешине, за сроднике, у опће за свакога и за рај.ско блаженство наших драхгих и милих покојника и „кск^т* Ж к^ккл престак/ШЈи^сА". Али крстећи се, не мотајмо рукога по лицу свом, него се прекрстимо, да иритисак крста с три прста: у имв Отца и Сина и Светог Духа освети наше чело, десно и лијево раме. И свети Јован Златоусти вели, да се правилно нико не прекрсти, ако му тијело крст не осјети. А кац се правилно крстимо, тои се крсту веселе анђели и уписују га у књигу ааслуга наших. А крстећи се а тијело и не додирујући, — чинили би гријех и изазивали би радост у роду пакленом -— нечастивом. Па да светитељу угоднији будемо, те да се за остварење наших добрих жеља веселије заузме код Бога, нека нам на уму буде наша српска школа и просвјета. То је чиста и света помисао с којом можемо прилазити и треба да прилазимо к светом храму, као с воштаницом и уљаницом. 0, српска браћо и сестре! То нам је оставио свети отац Сава, на тешки Божји аманет. Школа, српска школа, огњиште је, почетак и темељ просвјете, а, просвјета је сила, која рашћерује таму незнања и просвјећује у небесној истини светог јеванђеља. Просвјета је сила, оштрија од мача, и она може изглијечити многе наше пред и по косовске невоље. Она је колос од којег се покреће срећа, величина и благостање народА,. Она је снага по којој се мјере, познавају и поштују народи. Она је добро, без којег и не може да буде народа: сретна и честита, славна и напредна, угледна и поштована. Она је лијеии глас , који народе уздиже над недогледним висинама, да нањ други, непросвијећени, гледају као на особиту красоту и завидну поштовану величину. Она је љубав истине — сване: „Божја шћер", која загријава сву васељену.