Источник

Бр. 21.

ИСТОЧНИК

Стр. 559

Одбаците ви с тога све интересе споредне, иждените ив своје главе мисли и бриге о задовољењу тих интереса, гдје год се ради о опште корисној ствари, па ћете одмах доћи до уви^ења, да духовна власт Ваша ради увијек, у колико јој то прилике дозвол>авају, у на}бољем интересу народа и црквене службе у њему. Напустите Ви свако противљење у опште свакој ваконито постављеној власти, ако желите, да испуните вољу Вожију и да на тај начин уђете у царство небесно, у које неће по ријечима св. писма ући онај, који виче само „Господе, Господе" него само онај, који чини у свачем вољу нашег заједничког Оца небесног, а та воља иште од нас и послушност 8аконито постојећим властима, да не би иначе по примјеру праоца нашег Адама вбог непослушности лишени били сваке среће и напретка на земљи и блаженства у своје вријеме на небу. У ту сврху препоручио бих Вам свима ивме^у осталих хришћанских врлина нарочито хришћанску кротост и смиреност, за коју нам може послужити као најбољи примјер сам Роспод наш Исус Христос, који се је толико понизио, да је примио на се облик човјечији, да је као човјек на земљи живио и као човјек страдао, распети се дао и умро у крсним мукама, а све то ради нас и нашега спасења ? И нас сваки, ако жели и хоће да користи општој ствари, треба да је спреман, да у свако доба принесе себе и своје „ја" на жртву општој ствари. А да би то могао учинити, несмије себе држати за паметна, важна, велика, внаменита, већ мора да умије и да је кадар себе порећи и затајити, да држи себе за безкорисног, без икакве или бар од мале вриједности сгвора. Сви требамо дакле, да се смиравамо, а не да се подижемо, поносимо и гордимо, јер шта има у нама што би било наше, што дакле не би примили као дар, вели св. апостол, па чиме ми онда да се поносимо ? Треба да имамо при томе вазда пред очима и оне поуке св. писма, да се Бог гордима вазда противи, и да Он даје само смиренима Своју благодат и помоћ; да, ко се сам узвишава, да ће бити понижен, а ко се смирава и понижава, да ће бити узвишен; да ће први бити послиједњи а послиједњи први; да се нетребамо отимати за прочеља у зборницима т. ј. састанцима, нити за прва мјеста при столовима и т. д. Само на тај начин моћи ће се ивбјећи најлакше разна трвења. свађе и распре међу нама, а тиме ће се најприје доћи до сложног и споразумног заједничког рада у општим стварима. Само на тај начин одомаћиће се међу нама потребни мир и добра воља, и биће могућно љубавно п братско саживљење наше овдје на земљи. Без мира и братске слоге ме^у нама неможемо се надати ни благослову Вожијем у никаквом нашем послу овдје на