Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 77

не надаше тако мудро и смотрено, као Госнод наш Исус Христос. Њему је било добро познато, да Његово евангелије на земљи има да уздржи жестоку борбу с непријатељима истиие, и да добро може у овом земаљском свијету само постепено успјевати; божанском учитељу није било зачудно, што види, да људи Његову ријеч, ријеч вјечног живота, час нијесу појмили, час су је лажно и наонако тумачили, час с потпуном равнодушношћу о њој говорили, час на њу хулили и презирали је: Он је с потпуном извјесношћу навјешћивао пријатељима свога срца неизбјежну судбу своје науке, како би тиме могли изабрани вјесници истине уздићи свој дух до веселих и повјерљивих али и до мудрих и смотрених иада. Чујте, љубазни моји, какву нам поуку даје Христос у овој слици. НзМД! С&АИ [1 -АТН С&ЛКШ гкснгш: И егди Ј^АШ!, ОКО ГМД! при пУти, II ПОПјММО СМЈТк, II ПТНЦИ ШЕШМА ПОЗОЕЛША Л НЖ( НД ДОКр^И 3(/1МИ, 11Н Г&ТК ИЖ! ДОБјЖ1,И'К (Д()ДЦ(,1Г1> ГЛК1ШЛКШ! ГЛОКО, Д!рЖЛТ'К II ПЛОДЂ ТКОЈлЧТ^ К1> Т!рП'6н1И (Ј1уК. 8, 4 —15). И овдје љубазни моји, наш божански учитељ, као што је то често чинио, поучава у храму природе, па бацајући поглед свој на усјеве и поља, то Му даје повода да говори о царству Божјем, и да нам по познатим и обичним појавама природним престави духовно и невидљиво у очигледним сликама. Ријеч Божја и њена различита дјелатност јест главни садржај прочитаног текста; с тога ћемо у појединостима тачније одредити њезино значење. Изиђе сијач да сије сјеме своје — тако почиње прича Спаситељева. Сјеме је било чисто изабрано у пуној снази, али земља на којој се сије, врло је различита и није равна. Јер, кад сијаше једно паде крај пуша и погази се; пусто и незагрнуто сјеме лежало је на чврстој утртој земљи, те га путници згазише, а птице небеске позобаше. Друго паде на камен само озгор на површини је била добра земља, а под њом чврсто непробојно камено тло, због тога; због тога оно није могло овдје напредовати, није могло дубока корјена ухватити, нити дати сока и снаге> никнуло је, али се у брзо осушило па тоилој сунчаној зраци. И друго паде у харње; оно је имало добру земљу, али га за вријеме рашћења спријечио један други непријатељ — коров, који је загушио млади усјев, лишио га храњива сока, и тиме уништио лијепу наду. А друго паде на земљу добру , гдје је заштићено било од угушљива трња, и дозрије у стоструком плоду до благодатне жетве! И Спаситељ додаје: Ко има уши да чује нек чује! Ко хоће да мисли, и да истину нађе, и ко хоће свој дух изнад видљивог да уздигне, нека размишља и схвати смисао слике. А ученици његови, како се даље вели у нашем тексту, питаху Га говореЛи, шта значи прича ова? Искрени ученици Господњи желе чути, желе наћи истину, и налазе је ког њега, у кога је свјетлост и живот у неисцрпивој пуноћи. А он им рече: » Вама је дано да знагие та/не царства Божјег, а осталим у при1 /,ама да гледајуЛи не виде, а чујуЛи не разумију. Наука о царству Божјем у своме најузвишенијем значењу била је за највећи дио савременика Спаситељевих, који само сањаху о земаљском уживању и свјетском господству, дубоко скривена тајна. Како су били душом одани земаљским очекивањима и жељама, то нијесу жељели знати ништа о царству истине, врлине и вјере, о потпуној промјени и поболшању живота о духовном господству. Истине и такве науке, које су тражиле виши полет духа над застарјелом предрасудом и чувственим жељама њима нијесу годиле. Код њих божански учитељ почиње своју науку у причама и сликама, пушта их да сами тумаче; кад би их којом срећом чувствена јасноћа слика побудила, да Га радо слушају и да се по-