Источник

Стр. 76

источник

Бр. 5.

Истинн има и такових преставника материализма, која се устежу од крајњих његових закључака; такови научењаци, као што су: Вирхов, Бурмајстор, Тиндад, Алб, Ланге, Егер и др. тврде, да могу измирити моралну слободу и одговорност са својим учењем. Та недошљедност, и ако, с обзиром на њих, чини изнимку, ипак она тијем не престаје бити недошљедношћу, јер докле се год вјера у надчулност сматра заблудом л>удског ума, дотле ће и сваки покушај, да се избјегну пошљедице материалистичког учења, бити узалудан. 1 ) Материалистичко учење распрострањено је у много већој мјзри, него што се обично мисли. Оно се налази у тјесној вези са чулним насладама нашега доба. Не може се порећи, да и у данашње доба у практичном животу влада материалистички правац, чија је покретна сила егоизам. Сам материализам је тако рећи научна одбраеа тога правца. Према томе и једно и друго стоји у тијесној међусобној везиМатериализам полази са двају основних мисли : свако познање долази преко чула, и, све што ми називамо духом и томе слнчно само је дјелатност материје. 2 ) Но те обадвије одредбе само су лакомислене ТВрДЊе. (Наставаће се).

Ријеч БоЉја и Евезина различита дјелатност. По њемачком Милан Иоповић, свегатеник (Приједор). Учитељи вјере и врлине, који су сами прожети живим осјећајима својих ријечи, ради се и често наслађују слатком надом, да њихове ријечи неће узалуд и нечујно умукнути, већ да ће у човјечијим срцима ухватити корјена, па прије или кашње доспјети до благослова жетве у царству душа. Таквом надом највише је био испуњен Исус Христос, који је од Бога послан био овдје на земљу, да научи свијет вољи Божјој. У оно вријеме, кад је Снаситељ дошао, да оснује царство Божје на земљи, бијаше круг земаљски покривен тамом невјерја и празновјерја. Он, узвишени, ходио је у свјетлости и гледао већ тада у духу сунце истине, гдје свијетли и гдје своје зраке шаље далеко, далеко тамо у бесконачне нросторије; још тада је гледао, гдје цвијетају и уснјевају они усјеви, које је Он својом руком посијао; видио је, гдје се царство Божје тек шго је основано уздиже до велике чврсте и величанствене зграде, у којој ће се наскоро хиљаде хиљада људи сакупљати, да као права дјеца Божја, као небески грађани, добију одозгор свјетлост, снагу и утјеху. Најљепши часови Његовог кратког земаљског живота били су онда, кад је Он посматрао тај велики одсудни Богом обећани триумф истине, у ноћној тишини, удаљен од жамора свјетског, који му сметаше, или кад га је у кругу својих изабраних и искрених ученика с одушевљеним говором навјешћивао. Но нико човјечанско срце не познаваше тако згодно и савршено, нико у земноме свијету не цјењаше добро и зло тако право, нико се

4 ) Види о томе стр. 63., 65. 70. 2 ) Гађп стр. 35. М. Оозћ: Сћпв^. апД Р о8 Ш у 1 вш стр. 188. и др