Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 75

неко својство материје. Гријех лежи у неприродности, а не у наклоности, да се чини зло, вели Молешот. Јасније речено, гријех не постоји, па према томе не треба ни казне. „Све разумјети значи све опростити". На тај начин с тога гледишта пада свака моралност и учење о моралу постаје излишним. 1 ) Ј ) Латински ијесник Лукреције у својо] овећој иоеми: 1)е па1жга Деогиш (в, А. Бап^е : ве8сћ. (1ег Ма^ег. 2. АиЛ. I. 97, 139 и др.). Ироповједа исги тај исихолошки материализам, н. пр. III 446 и др.: рађа, расте и стари заједно са њим. Кад на пошљетку моћно вријеме уништи тијело и кад удови смалакшу, пошто им се сила истрошила, тад и дух смалакше. И тако се дијело душевно биће сруши и расилине попут дима на силну вјеТру. Пошго се она у исто вријеме са тијелом рађа, то и расте с њим и вене кад остари". Фајербах тврди (ЗатИ. АУегке III., 397.), да „мишљење Лукрецијево против бесмртности вриједи и данас и да се ништа паметнијег не да рећи против састављања смртног суштаства с бесмртним". Луд. Фајербах је филозоф савременог материализма Успор. Сггпп(18а1:2е (1ег РћПозорМе б.ег 2икип^:, 1843. II. 269. „Задаћом задњега доба била је реализација и хуманизација Бога, обраћање богасловије у антропологију" (§ I., 52.). Нрема томе човЈек је иредмет ФилозоФије и антропологије, укључујући у то и Физиологију, ту универзалну науку (§ 54 ), но у томе смислу, да се „Бог сам узме као материално биће (пар. 14 ), а човјек, да се проучава са гледишта чулне стварности". „Тјело сво заједно узето, јест моје ја, оно је само биће моје а . „Савремена ФилозоФија је откривена чулна ФилозоФија" (пар. 36.). „Само је у чулности истина и освједоченост" (пар. 38), те ушљед тога „логика не допушта разлике између тијела и душе" (II. 358.). ^Чулност то је стварност; и „чулност је савргпенство" (II., 366, 367 ) „Ко престаје осјећати, тај престаје и живљети", (стр. 368.1. Те су мисли потање развијене у његовим разним чланцима о смрти, т. III. Молешот говори у Рћу81о1о&1е (1ез 81о#\Убсћзе18 т РДапхеп ип(1 ТМегеп, 1851, стр. XII.: „Нечулно биће то је једна бесмислица", стр. XIV.: „Живот се може схватити само као измјеаа материје". Остале мисли види у тексту. К. Фогт у својим ВШег аиз. с1ет Тћ1ег1е1)еп говори: „Богословији, која би морала пасти са негадијом душе, као засебног и независног предмета, и која због тога са очајном енергијом брани њено постојање, душа је индивидуално, нематериално начело, које је за евој стан изабрало тијело, употребљујући га као своје оруђе, Природној науци душа није нематериално начело, различно од тијела, него само колективан назив за разне Функције, које припадају само нервној системи, мозгу. Ако страда орган, тијело, страда с њим и Функција; и ако сво тијело умре, то сасвим престаје и постојање душе. Ако је простом материализму дат простор, то зар човјек, као и животиња, није проста маптина, његов разум резулгат извјесне организације, а слобода воље зар се не губи ? Ја могу рећи, да је то у истини само тако. Слобода воље не постоји, те према томе не може бити ни тога, као што је одговорност и урачунљивост, што нам хоће, да натури етика, вакони о казнама и Бог зна шта још. Наша власт над нама и над наптим духовним силама, никако није већа, да се грубо изразим, од оне, коју имамо над бубрезима и њиховим лучењем" и т. д. И ако Бихнер (КгаЊ ипД 81:0:0:, 1862) налази, да је успоређење Фогтово: „одношај мисли спрам мозга исти је, као и жучи спрам јетре, урина спрам бубрега", незгодно (стр 129 ) ипак и сам признаје, да је „умна дјелатност Функција мозга у глави и (133) „може ли се још и сад порицати, да људска душа није продукт материје?" (стр 148.). На стр. 149. тврди, да штетних идеја никако нема и да се све, па и само морално чуство „налази у зависности од спољашњих узрока" (стр. 167 ). Према томе (стр. 179.) „ми не можемо имати никакове науке, никакове преставе о апсолутнности т. ј. о том, што би нас одводило изван границе свијета, који нас окружава и сачињава предмет нашијех чуства". То се исто вели и за Бога (стр. 170.) и доказује се нешто позивањем на народе, који нијесу имали, као што се мислило, религиЈе, а нешто позивањем на авторитет ФилозоФије Фајербахове. По њему не постоји вјечност личног суштаствовања (185.) и на пошљетку не признаје се никакова разлика ивмгђу човјека и животиње (стр. 217 ). Сличне цитате наводи и Фабри ; стр 9 , који је као мото свога опровргавања узео ове ријечи Хаманове: „Разум који сматра себе чедом чула и материје, то је наша религија. ФилозоФија, која покавује људима њихов иозив, иде четвероношке, распаљује нашу надутост, а прослављање богохулства, то је највећи ступањ нашег генија". Те мисли наилазе на одобравгље у дјелима ; као што су Шурихтова По схваћању материалиста егоизам треба славити, као принцин живота, па и религиозног, идеал се исмијава и признаје се безутјешно стање нашег положаја; некима и сами Фајербахови назори нијесу довољно оштри.