Источник

Стр. 74

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 5.

То је учење било познато још у староме свијету, а ообновљен је при крају предпрошлог стољећа. Корјен његов лежи у сензуализму т. ј. у оном филозофском учењу, које истином сматра само оно, што се чулима опажа. У основи његовој лежи тврдња, да је само осјећање фактичност и истина, дакле, само чулно осјећање може бити врело познања истине. Фајербах је томе учењу дао згодну филозофску форму. Заступници материализма на пољу природословља само су понављали учење Фајербахово; у дјелима тијех научењака тешко да би се могао наћи и један навод, а да га прије њих иије навео Фајербах. Главна тврдња цијелог тог учења јест порицање свега, што је надчулно, како то и Бирхов признаје; природословац зна само за тијела и њихова својства, што је више тога, то он назива трансцендентним и трансценденцијом т. ј. вадчулним, а трансценденцију (надчулност) он сматра заблудом људског духа. Према томе све што ми духом назинамо, само је дјелатност материје, тако звана душа само је колективан назив за суму нервних процеса, она је „гомила ^убрета", како се изразио један физиолог, „које се расипа истијем вачином, којим је било и скупљено", у самој својој основи она је смртна и материална, као и онај орган, чију је функцију она сачињавала. Мисли су опет продукт мозга, пошто својство мозга има осудно значење и за својство мисли. Код црнаца је мање развијен мозак, ради чега је у њега и ума мање; код дјетета је опет мозак врло мало развијен, ради чега је код њега врло слабо развијено и мишљење; код старца је мозак сасушен, ради чега му је и мишљење сухопарно; код жеиа је мозак по величини и тешкоћи мањи, него ли код људи, због чега им се и мишљење не може успоредити са мишљењем мушкараца. Болест која сатире мозак, сатире и мишљење. Катастрофа мождана је и душевна болест. Код животиња су осјецали поједине дијелове мозга са чиме су оне губиле и поједине своје душевне особине, изгледа, као да је душа из парчади састављена. 1 ) Дакле, то што ми називамо мишљењем, душом, духом само је функција мозга, као што је и жуч производ јетре и т. д. Мозак ствара из себе мисли, а у мозгу управо фосфор мисли, тако да „без фосфора ни мисли нема". Дакле, све се своди на својство, односно на храњење мозга и у опће на храњење човјека. „Шта човјек једе, то и јест". (Бег Мепвсћ 181, ег јазк). Човјек је сума родитеља и дојиље, мјеста и времена, ваздуха и воде, звука и свјетлости, хране и одјела; његова воља је неопходна пошљедица свију тијех узрока и налази се у зависности од закона природних... Мисао је кретање материје, потрошак мождане материје, исто као што и свијест није ништа друго, него Ј ) По Бихнеру: КгаИ шк1 81оИ. 7. Аи0. 1862, стр. 106—109 и НеШп§ег отр. 250.