Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 73

душа т. ј. самостални принцип духовног живота, који је истина најтјешње спојен са тјелесним, али ипак поред тога није идентичан с њим, нити је просто објављивање његово. Међу тијем говоре, да је то све обмана, пошто је све само живот материје. Многима је можда познат онај спор, који се прије неколико година водио по томе питању, а који је паметнуо Рудолф Вагнер, кад је напао на материјатистичко учење, које је бранио Карло Фогт, тај спор занима духове и дан данас, те се више пута и у штампи претресао. 1 ) Зауставимо се и размотримо мало тај психолошки материјализам. Идеја о души има свеопћи карактер Ми је налазимо код свију народа, ма на ком ступњу цивилизације они били. Она је дакле нужна, а не случајна идеја. Одкуд долази она, ако није израз саме фактичности, ако није, дакле, истина? Ни у шта ми тако не вјерујемо, као у то, да душа постоји. Као што смо убјеђени, да има Вога, тако смо убјеђени да има и душе. Узалуд се труде, да побију то. Јер баш сумња моја и порицање моје показују, да има мисао у мени, да има, дакле, духовни принцип, који мисли. Но као што су одавно настојали, да порекну биће Божије; што је међу тијем било немогуће, исто се догодило и са душом. И то порицање постало је полазном тачком цијелог материјалистичног учења. ] ) Усиор. Каг1 Уој;1: К5ћ1ег§1аиће ип(1 ЛИПваепзсћаИ, полемика с Руд. Вагнером, 1855. и скоро у исто вријеме изашло дјело Бихверово: Кга11 ип(1 81о®, 1855. Оба су дјела за кратко вријеме ивашла у неколико издања (последње у 7 ивдања до 1862.); затим Висћпег: Рћу81о1о§18сће ВМег, 1872. и Вег ОоИебће^пИ и. (1евзеп Ве(1еи1ип {Ј т <1ег Ое^еп^аг!:, 1874. а види и дјела Молегаота: Рћу81о1ој>'1е сЗег Каћгип§8ШЈие1, 1850., 2. ивд. 1853.; Рћу81о1о§1е Зеа 81;оК\уесћ8е18 111 РЛапгеп ипД ТМегеп, 1851. Од новијих дјела вазкнија су : Сг. Н. Ее^ез: Ргоћ1еш8 о! 1л1е ап4 ЈПпЗ, 1873. Ј. К. Е18сћег: Ра8 Ве\уиз81;8е1п та^епаПзИзсће Аизоћаиип§еп 1874. Ж "\Ушн11;: СгишЗги^е Дег рћу81о1о§18сћеп Р8ућо1о§1е, 3. ТћеПе 1864. А1ех. Ва1п: 6е181 ип(1 Когрег, с енгл 1Је1р21§; 1874. Ји1. ОсћоголуИг: В1е Ве(Пп§ип§еп <1ез Ве\уи8з1;№егЕ1епа. Ете рћуз1о1о{;18сћ-р8ућо1о§18сће 81исПе, 1874. Од дјела наперених против тога савременог антрополошког мониама, у којима се на префињен начин понова васкршавају стари материалистички навори, види К. Рћ БЧзсћег: Ше ХЈтуаћгћеН; (1ез ЗепзпаНзтиз ипс! Ма^епаНзтиз, 1853. и као додатак томе: ТЈећег (Пе ТЈшпо^НсћкеН; Де8 Ш^пгаНзтив и т. д. 1854Аи§. >Уећег: В1е пеизЗе УегцоИегип^ Дез 81овз, 1856. Егаиепз1;а(Н;: Оег Ма^епаНзтиз зе1пе ТУаћгћеН ип(1 8бт 1гг1ит ;против Бихнеровог Кга{1 шн1 81оИ:, 1856. Кгозсћаттег: Меи8сћеп8ее1е шн1 Рћуз101о§1е. Е1пе 81ге118сћгШ §е^еп К. Уо§1;, 1856. Еаћи: ВиеЈе ^ 011 Ма^епаНбтиз, 1856. и његов КгШзсће ТЈтзсћаи 111 с!ег та^епаНзМбсћеп б^геМПегаЈ.иг, у Еуап^. Кш;ћепгеМ ;ипЈ», јули и авг. 1856. Такође ЕЈсћЈе: АпЉгоро1о§1е 1856. 2иг 8ее1еп1:га!;е 1859. и т. д. Ргш1. ^Уартег: Бег Катр{ ип(1 (Пе 8ее1е уош 81;апјрппск! (1ег ДУ188еп8сћа{(;, 1857 ; Кие1е: ТЈећег Ше 8ее1е уот па(;игт88еп8сћаШ1сћеп 81;аи(ЗрШ1с1е, 1863. гдје путем индукције „емпирички оправдава тврдњу о независности душе", позивајући се на то, „што у чулним осјећајима духовно начело дјелује независно од чулних утисака и дјеловање то не може се никако објаснити тијем утисцима* (стр. 88.). У томе дјелу налази се ва читаоце маса интересантних података. У дјелу ТЈћпс!: ОгоМ ип<1 Иа1иг, 2. изд. 1866. стр. 261. налази се подробпг претресање питања о души. Усп. такође ТУмза: АпИта^епаНзтиз II. 8еус1е1: 2иг КгШк Дез Ма^епаПзтиз, 1872. №1§ап(Н;: Бег Багшпјзтиз е!;с. Ећгаг(1: Аро1о^е1Л§ I. 74 и др. М. Созћ : СћпбИапНу ап(1 РовШтвш, N. Уогк, 1871., стр. 188., 208. Р. Јапе!;: ^е сегуеаи е! 1а репзее, Раг. 1873.