Источник

Бр. 6.

источник

Стр. 91

ђикне у вис, јер не имађаше простора да се дубоко у земљи укорјени; сад се пробуди весела нада — али, не имајући јаке хране, оно исто тако брзо увеие на жаркој сунчаној зраци. Гледте овдје слабо, клецаво, варљиво човјечије срце! Гдје похвала, која се истипи даје, не постаје чврстим освједочењем и гдје ,пробуђена жеља, да радимо у духу Христову оно, што је Божије, не постаје искреном чежњом, која се у души распаљује; гдје се мисли о путу, који води од осјећаја до господарећег мишљења, и од одлуке до дјела, као о лахком и угодном путу без трња, без напрезања и муке, без одрицања и жртве: о ту наскоро ишчезава добро буђење као блиједа искра, која се сама собом гаси; ту се срце подаје утисцима зла исто тако лако и вољно, као утисцима добра; ту се лако рађа свака сумња, која је рада, да са варљивим сјајем устане против бољих освједочења, сваки глас, који мами на зло, сваки одношај, гдје се мора за религију и истину, за дужност и врлину нешто жртвовати и поднијети; ту бива за слабо срце свака напаст (долазила она из нутра или с поља) благословена зрака, која убија клицу добра. Ако хоћеш, да у твојој унутрашњости ријеч Божија уроди плодовима вјере, наде и љубави: то се послужи са светом радошћу сваком приликом, да сазнаш утисак јеванђеља у твоме срцу: то затвори добро узбуђење дубоко у унутрашњости душе; то истражуј с озбиљним размишљањем, на којим основама почива одлука и освједочење, то знај за сигурно, да религија и врлина изискују од својих обожател>а многу жртву; то се наоружај с чврстом вољом и поуздањем у дух Госиодњи, јер ћеш из борбе, којом се човјек испитује, изићи као јунак, оснажен за нову побједу! Исус управља наше погледе на другу врсту човјечијег срца, кад даље вели: А које у трње паде, шо су они, који слушају, и отишавши од бриге и богаства и сласти овога живота загуше се и род ме сазри. Каква истинита, каква дирљива слика људи, којима не мањка ни отвореност душе за хришћанско мишљење и вјеру, ни наклоност к добру, ни сва снага и чврстоћа, али им мањка оно стално одрицање себе самих, које цјелину прожима, које је једино у стању, да доврши дјело обновљења и освећења духа. Они су у жежној младости истине јеванђеоске с вољним срцем примили; они дуго времена чувају онОј што је свето и добро, и што су познали, осјећали и закључили; они се неко вријеме противе многим дражима свијета, многом мишљењу завађачевом — многом нападају болова; али на гребепу необуздане страсти, на гребену наопаке наклоности и жеље, кога они не бијаху озбиљно надјачали, наношљетку се разбија цијело добро дјело. Они су ради, да заиста припадају Богу и Христу; али неће да напусте, да остану у овом или оном погледу дјеца свјетска. Они хоће хришћански да вјерују, осјећају и раде, али ипак се не одричу сваке предрасуде, сваког обичаја свога живота, који је достојан укора, сваке наопаке наклоности, која им се једном допала. Они су ради, да обоје заједно расте клица добра и трње. 0 зашљепљењаци! Трње расте брже од усјева, њему не треба издашне хране, оно отима од њежног сјемена, што му је потребно сока и снаге. Необуздана страст звала се она чувствена радост и блудност. или бојажљива тежња за златом и добром земаљским, или разуздана пожуда, да се сјаји и господари, имала она ово или оно име, она расге непрестано и дубоко се укорјењује у дубинама душе, гдје је једном задовољно трпе; она постаје отровним извором, из којег тече једна зла наклоност за другом; она заплеће и добро, које је у човјеку, у своје варл>иве везе тако, да човјек најношље оскврни и оно, што је свето, и настоји, да дадне забрањеним дјелима и говорима,