Источник

источник

Стр. 115

које-где прибрао, те ћу овде покушати, да изнесем верну и прегдедну слику свега тога, с потребним за то колоритом, како би слика та што јаснија и пластичнија била. I. 0 многоисенству уопште. У науци је већ прилично давно утвр^ена историјска чињеница, да је у старо патријархално доба, скоро код свију познатих људских племена, — како код туранских и семитских, тако и код аријских народа, -— владало многоженство. А да се ово у то доба тако развило, много су допринеле разне економске и социјалне прилике, — нарочито, обичај склапања брака куповином. У то доба била је жена, пре свега, раденица у дому мужа свога, који се обично само ловом и војничким вежбама бавио; па што је који човек имао више жена, томе је и економија могла боље напредовати^ јер су ее оне бавиле не само домаћим пословима, него и земљоделством и пастирством. Стога су имућнији људи куповали, а силнији отимали, многе жене, да поред телесног уживања уједно што боље развију и своје господарство. — Врло сличан начин живота овоме налази се и данас код староседилаца на Кавказу — Черкеза, Осетина, Татара и Адижана. 1 ) А из истих тих економских обзира женила су многа словенска, па и германска племена своје малолетне синове, са одраслима дјевојкама, све до недавних времена . .. Исто тако, опажа се, већ од давне давнине, код свију народа тежња, да поједипа племена вежу међусобно пријатељство брачним везама сеојих првака. На тај су начии често прекидани и дуготрајни међусобни ратови и склапани савези за обрану и нападај, те су и тако поједине вође народне долазиле до неколико жена. А са истих разлога, код Осетина и других кавкаских народа, све до најновијега времена, улазиле су девојке у састав откупа, кога су штеточиња и његови рођаци пла^али породици оштећенога .. . 2 ) Стари споменици нам сведоче, да је у прастаро доба владало многоженство и у Кини, где су цареви и кнезови могли држати харем, док су остали људи морали се задовољавати једном женом. И Јевреји су знали за полигамију. Јаков, отац Јосифов, Елкана, отац Самуилов, Гедеон, Давид и др. патријарси ступали су у нове бракове за живота своје прве жене. 8а овај одношај особито је карактеристичан 15. стих гл. XXI. старозаветне књиге „Обновљених Закона". У њему се каже: „Љ |ЈЕ ЖЕ В&дбтт* дк г к ЖЕПК1, бДИНа (0 НИЈ^К /1К5ЕД, И ДР^ГДА не ЛНЕЛ..." Ј ) М. Ковадевсгаи, — Очеркт. происхождешл и развииа семБи и собственности. Друго ивдање. С. Петербургг 1896. р. 80. 2 ) П>1(1ет р. 81.