Источник

Стр. 116

ИСТОЧНИК

Да је међу Келтима и Германима владала полигамија уверавају нас Цезар и Тацит. Цезар вели: „Када умре глава угледие породице, његови рођаци скупе се, и ако се јави сумња о узроку смрти његове, на ропски начин држе истрагу против жена... 111 ) Тацит тврди, да је ме^у варварима само код Германа владала моногамија, али и њихови знатнији људи ступаху у брак с многим женама, (р1ип1)и8 пир1пб ат!)1ипћи - ); — и то не толико из сластољубља, колико из гордости. И источна грана аријске породице народа не чиии изузетак из општег правила. Иродот тврди, да су не само перзијски цареви, него и њихови поданици, држали по више жена. По авести (њиховој св. књизи) иранско божанство Ахури-Мазда окружен је множином жена, које су му дате као награда, за праведност његову. У химнама индијске свештене књиге Риг-Веде спомиње се по нешто и о полигамији. Тако напр. на једном месту се вели: „около ме притискују ребра, као жене једног мужа". У епским појемама, као што је Рамајана, и народним драмама, као што је Сакунтала, тако^ер се налази података о многоженству међу Ин^анима; а о томе се говори доста јасно и у разним браминским сводовима (зборницима). Тако напр, у 57. стиху I. књиге раџнавалке, одређује се, да брамин може у исто време имати четири жене, кшатриј три, вајсиј две, а судрсе једну — и то, само из своје каСте; а у 18. стиху IX. књ. Ману прича се да: „Све имање дато мужу од оца женина, — која је била из једне од три ниже класе, па се удала за брамина, који осим ње има и других жена, ако умре без деце — има припасти ћерци браминској или њену потомству..." А када је Нови Свет откривен, нађено је, да је полигамија раширена била и по Мексику, Перу и свој Централној Америци. По казивању руског летописца Нестора: „Радимичи, Вјатичн и Сјевери" — т. ј. сва племена која су са Кривичима основала руску државу — „имају по две и по три жене". А Арап Казвини прича, да је код Словена врло често бивало, да је један човек имао и по двадесет жена. Козма Прашки и непознати писац житија св. Војтјеха веле, да су Чеси имали обичај живети са две и три жене. По речима Адама Временског, постојао је тај обичај и код Пруса, чији су кнезови обично држали множину жена. — А када станемо на потпуно историјско земљиште, наилазимо одмах на пример великога руског кнеза св. Владимира, који је при примању Хришћанства имао двадесет правих жена и око осам стотина наложница...

') . . . е! сиш ра(:ег {атШае Шпз1похе 1осо па1ик ЗесезаН, етз ргорјп^т сопуепшп1; еЈ, <3е тог^е 81 гв8 т зи8р1С10пет уопН, Де ихогИш 111 зегуПет тодит ^иаеаУопет ћађеп^". (Бе Ве11о ваШсо VI. 19).