Источник

Бр 11.

ИСТО ЧНИК

Стр. 167

Освећење камена темељца нове цркве у Гламочу. У Гламочу има мала црквица, која је подигнута 1882. год. Иста је врло примросто грађена од шепера облијепљена малтаром. Ни по својој унутрашњости^ ни по спољашњем свом изгледу ни из далека не одговара ни светињи имена ни мјеста, коме је циљу намјењена. Над олтаром има један разапет чадор, који је управо као и црква у таковом стању, да је збиља већ крајње вријеме било, да се приступи зидању новог св. храма. Више је година овдашња српско-православна црквено-школска општина настојала, да подигне нови св. храм, али поред других разлога, који су пријечили да се настојање у дјело приведе, један од највећих је слабо новчано стање. Ну надајући се у помоћ епархијског Савјета и дарежљивост српскога народа прије двије године почело се озбиљно радити на томе, да се овој неодложној потреби српскога народа ове општине удовољи. Врло подесно и пространо земљиште купљено је 1895. год., на коме је веома велики мајдан камена врло згодног за веће грађевине. Општина, право рећи, њен вриједни предсједник Јово Крстановић припремио је у претпрошлој и прошлој години и остали потребни материјал, као: креч и дрво, а овогодишња мартовска скупштина закључила је, да се приступи послу. Како је све за почетак оснивања новог св. храма било приуготовљено, општина је позвала Његово Високопреосвештенство господина митрополита Евгенија Летицу на освећење темеља, али госп. митрополит спријечен болешћу, није могао особно доћи, него је овластио мјесног свештеника и надзиратеља гламочког протопрезвитерата, да он у мјесто Њега овај чин обави. И ако је било врло кратко вријеме, све што је угледнијег у Гламочу, прегло је да овај црквени чин претвори у велику црквену и народну славу, на коју је позвало све оближње свештенике и српско пјевачко друштво »Сундечић« из Лијевна. — Од г. свештеника одазвали су се осим умировљеног проте Стеве Кукрике још парох вагањски Михајло Антонијевнћ и парох прекајски Марко М. Савић. И пјевачко друштво »Сундечић« из Лијевна са највећом готовошћу и брацком сусретљивошћу одазвало се позиву српске општине гламочке. 31. маја, ма да је ноћу уочи тога дана па и у сами излазак сунца киша падала, ипак је друштво »Сундечић« и православни српски народ, не само из гламочке парохије, него и из оближњих парохија па и из Лијевна у великом броју дошао на ову црквену свечаност. По доласку пјевачког друштва из Лијевна почела је служба Божја, на којој је друштво врло складно и прецизно отпјевало литургију под својим вјештим хоровођом, вриједним српским учитељом из Лијевна г. Ђуром Кончаром. Иза службе Божје кренула је литија из старе цркве на мјесто, гдје се оснива нова црква у пајбољем реду, премда су капље благодатне кише росиле поворку по-. божног народа. У литији као и на освећењу темеља учествовало је и представништво државне власти. По освећењу камена темељца говорио је мјесни свештеник о значењу цркве у српском народу, о оданости српског народа према цркви у прошлости као и о томе какав живо.т треба православни хришћанин да проводи иа земљи, па да получи вјечни живот у небу. — По том је дарежљива